Ставови

СТАВ АКАДЕМИЈЕ ИНЖЕЊЕРСКИХ НАУКА СРБИЈЕ О ЕНЕРГЕТСКИМ, ЕКОЛОШКИМ И СОЦИЈАЛНИМ ПРОБЛЕМИМА ГРАЂЕЊА МАЛИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА СА ДУГАЧКИМ ЦЕВОВОДИМА

21.02.2019

ЗАКЉУЧЦИ И СТАВ АИНС 1. Забранити градњу МХЕ са дугачким цевоводима у заштићеним природним подручјима, као и на свим сливовима који по својим природним особеностима треба у скорој будућности да буду обухваћени неким од видова заштите. Редефинисати процедуру издавања услова заштите природе, у којој поред Републичког Завода за заштиту природе (РЗЗП), треба да учествује управљач заштићеног природног добра, као и Министарство заштите животне средине (што сада није случај).Притом остварити супремацију Закона о заштити природе над Законом о планирању и изградњи, када су у питању заштићена природна подручја. Обезбедити и суштинско учешће локалних заједница у процесу издавања услова, мишљења, сагласности и дозвола, које се тичу МХЕ. 2. Треба што пре укинути делове Уредбе о подстицајима производње ОИЕ који се односе на МХЕ, јер она уноси недопустиве диспаритете и подстиче изградњу и оних МХЕ које најчешће нису ни обновљив ни еколошки пожељан вид енергије. Већина земаља је приступила преиспитивању свих повлашћених тарифа, неке су донеле мораторијум на њихову примену, а неке су их потпуно укинуле, чак и са ретроактивним деловањем. 3. Ревизија пројеката и анализа утицаја на окружење може се поверавати само компетентним неутралним организацијама (сада их бира сам инвеститор), а не оним које су се већ ‘специјализирале’ за израду позитивних ревизија и мишљења. Анализе утицаја треба да буду обавезне за све МХЕ, без обзира на инсталисану снагу, јер се често дешава да МХЕ и мањих снага имају веома неповољне утицаје на окружење, пошто се налазе у еколошки и социјално веома осетљивом, рањивом окружењу. 4. Треба изменити методику за одређивање услове за обезбеђивање еколошког протока низводно од водозахвата (погрешно названог ‘биолошки минимум’), јер су прописане величине (10% од просечног протока) недовољне, па се већ и самим избором тог пројектног услова претпоставља еколошка деструкција водотока, најдрагоценијих хидрографских и еколошких ‘капилара’ земља. Већ постоје деонице водотока од по 10-км која су потпуно остале без икаквог протока у маловодним периодима, јер се целокупни проток усмерава у цевовод који води ка МХЕ. Треба појачати инспекцијски надзор, јер се показало да се у пракси инвеститори не придржавају ни тих благих прописаних услова о еколошком протоку, тако да је на бројним подручјима, чак и оним законски заштићеним, извршено недопустиво разарање водених и приобалних екосистема и осиромашење биодиверзитета, а поремећени су и ланци исхране и драгоцених екосистема на знатно ширим просторима. 5. Стриктно сповести законски механизам поштовања хијерархије просторно-планских документа. Јавља се пракса да се давањем дозвола за МХЕ на локалном нивоу онемогућава реализација много значајнијих акумулационих објеката на том потезу реке, оних који постоје у просторним плановима вишег реда. Драстичан је случај горњег тока Ибра на коме се одлуком општине мења решење из Просторног плана Србије (које има карактер закона). Изградњом каскаде МХЕ на том потезу била би онемогућена изградња веома важне акумулације Рибарићи, једне од оних од којих ће зависити поузданост снабдевање водом неких делова западне Србије. 6. У складу се свим наведеним чињеницама треба преиспитати све до сада издате дозволе за грађење МХЕ са дугачким цевоводима, у циљу утврђивања законитости спроведених процедура. Забрињава пракса да управни судови доносе решења о поништавању оправданих забрана грађења еколошки, социјално, а често и безбедносно непожељних и опасних објеката. 7. Зачуђује одлука државних органа да нов Катастар МХЕ ради страна фирма, којој је Србија у том погледу ’терра инцогнита’. При томе се заборавља да је вода критични, стратешки ресурс држава. Они то раде неповезано са другим планским документима, оним који се односе на заштиту изворишта снабдевања водом насеља и објекте система заштите од поплава. Стране фирме за своје сараднике у Србији не ретко одаберу људе по свом нахођењу, често без икаквих искустава и знања о уклапању хидротехничких објеката у еколошко и друго окружење. Обезбедити ваљану јавну расправу у процесу усвајања будућег Катастра МХЕ пре његовог усвајања, уз обавезу обезбеђења података из мониторинга животне средине изграђених МХЕ; 8. Забрињава чињеница да постоји опасност да се оправдано одбојан став јавности према неким драстично неповољним решењима МХЕ са дугим цевоводним доводима, пренесе и на бројне МХЕ чија је изградња оправдана по свим основама, као и на потенцијалне средње и веће хидроелектране прибранских типове, оне које се најчешће налазе у основним коритима река, или се ради о акумулацијама у горњим деловима сливова. Сви ти планирани, за Србију неопходни објекти, унети у просторне планове, правилним пројектовањем могу се не само веома складно уклопити у окружење, већ се њима могу, уз одговарајуће управљање, побољшавати еколошки услови у рекама, пре свега кроз смањење поводања и побољшавање режима малих вода. 9. Овај став АИНС никако се не сме уопштавати као став против свих МХЕ. Постоје бројна места у вишенаменским хидротехничким системима на којима су МХЕ пожељне и где се одлично уклапају у окружење: испусти за еколошке и водопривредне протоке на бранама, места у системима под притиском на којима се реализацијом МХЕ на најбољи начин регулишу притисци у систему, места денивелација у каналским системима, прибранске МХЕ у системима разних намена, итд. Ово мишљење треба схватити као упозорење да је врло стихијска и неконтролисана изградња МХЕ са дугачким цевоводима већ нанела велике штете еколошком и социјалном окружењу, и да би настављање такве праксе нанело велике штете Србији, не само у еколошком погледу, већ и на ширем развојном плану. Уништавањем водних еколошких потенцијала уништава се кључан развојни ресурс за развој насеља у брдско-планиским подручјима, кроз развој еколошког и сеоског туризма, у виду стабилног и профитабилног ‘породичног посла’. Искуство у свету, а у новије време и код нас, показује да је то један од најпогоднијих, најпрофитабилнијих начина да се стабилизују социјалне и економске прилике у таквим насељима и створе услови за њихов несметан развој.


Цео став
design by Milica Popović
врх