Предавања Одељења биотехничких наука

Осврт на значај и развој генетике и оплемењивања животиња у теорији и пракси

09.03.2016, Свечана сала Грађевинског факултета у Београду
Предавач: Проф. др Витомир Видовић
Одељење: Одељење биотехничких наука
Знање на знање; Економија заснована на знању; Знање као најмоћнији ресурс, су само неки од израза који доминирају у овом тренутку. Људско знање је историјска категорија, која се квалитативно и кнавтитативно увећала у функцији времена. Данас живи око 90% свих научника који су се икада бавили науком. Оставштину за будућност чини свега 10% умних људи из предходних времена. За Универзитетско образовање је интерсантна само формална страна науке. Не развија се филозофски дух и не тражи се повезивање научних открића у једну логичну целину. Ово предавање из тих разлога је покушај да се изађе из уобичајних академских токова у разматрању значаја и развоја генетике и оплемењивања животиња. Разматраће се конвенционалне методе Генетике и Оплемењивања и технички аспекти примене нових технологија у оплемењивачким програмима. Најчешће програми оплемењивања су сложени и компликовани за аматере, а уз нове технологије су и тешко разуљиви и прихватљиви. И, нема сумње да је развој Генетике и Оплемењивања уз сродне научне дисциплине допринео значајном генетском побољшању најважнијих својстава фармских животиња. Уз то остварени ефекти показали су и финансиски резултат.
Предавач: Проф. др Витомир Видовић
Витомир Видовић, дописни члан АИНС-а од 2012. године, је рођен 10.12.1947. године у Соколини, општина Доњи Вакуф, БиХ, СФРЈ. Прва четири разреда основне школе завршио је у родном месту. Други део основне школе и Огледну пољопривредну школу завршио је у Футогу (1958-1966). Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, смер Сточарство, уписао је школске 1966/67 и дипломирао Септембра 1970. Исте године уписао је магистарске студије, група: "Генетика и Оплемењивање животиња", а магистарски рад под насловом "Генетске промене својстава млечности у првој генерацији при укрштању домаћег шареног говечета и холштајн фризијског" одбранио је јуна 1972. Докторирао је октобра 1976. на Биотехничком факултету, Универзитета у Љубљани, из области Популационе и Квантитативне генетике. Наслов дисертације: "Поређење оцене генетских параметара за репродукцијске особине свиња гајених у чистој раси и укрштању". Постдокторске студије обавио је на: а) Cornell University, Departman of Animal Breeding, Ithaca, N.Y. USA1978/79., затим б) Instute of Animal Genetics, Edinburg, UK1981/1983; те ц). Trinity College, Departman of Animal Genetics and Breeding, другу половину 1983. Запослен на Пољопривредном факултету у звању редованог професора од 1990. године. До сада је објавио један уџбеник, тринаест монографија, два каталога, те девет пакета комјутерских програма за управљање производњом, генетиком и економијом. Произвео је са сарадницима више различитих генотипова свиња. Руководио је на више научно – истраживачких пројеката. Одржао предавања по позиву на 30 Факултета и Научних института у више од 20 земаља. Био је ментор 7 докторских дисертација, 12 магистарских и 6 мастер радова. Аутор или коаутор је преко 200 радова објављених у домаћим и страним часописима, домаћим и и међународним скуповима. Изводио је и изводи наставу из предмета: Оплемењивање животиња, Генетика, Свињарство, студентима сточарства; Генетика животиња и Сточарство студентима ветеринарства. На постдипломским студијама предаје више курсева из области: Теорија оплемењивања и понашања животиња, Молекулска генетика, Оплемењивање и Биотехнологија, те Биометрика у сточарству. Продекан за наставу био је на матичном Факултету од 2000. до 2002. Члан је Европске Асоцијације истраживача у сточарству EAAP Светског Друштва Генетичара примењених наука у сочарству –WCGALP Друштва пољопривредних инжињера и техничара те Друштва генетичара и оплемењивача Србије, Удружења Универзитетских наставника. Награде и признања: Истраживач Војводине 2003., Плакета 10. скупа свињогојаца СФРЈ, 1990., Награда Пољопривредног факултета, Нови Сад – „Монографија године, 2011“ и, Захвалнице научних, студентских и стручних Асоцијација и Удружења. Говори енглески и словеначки, служи се немачким, руским и данским језиком. Живи у Новом Саду. Отац је петоро деце.
design by Milica Popović
врх