Предавања Одељења грађевинских наука
Зелена транзиција грађевинског сектора – прокламоване политике и реалност
04.10.2024, Грађевински факултет Универзитета у БеоградуПредавач: Др Снежана Маринковић, редовни професор Грађевиснког факултета у Београду (Биографија)
Одељење: Одељење грађевинских наука
Према извештајима најугледнијог светског тела за праћење климатских промена ИПЦЦ ("Intergovernmental Panel on Climate Change"), да би се спречиле озбиљне последице по климу, потребно је ограничити пораст глобалне просечне температуре на 1.5°Ц до 2100. Да би се овај циљ испунио, неопходно је постићи карбонску неутралност (нето емисије ЦО2 једнаке нули) у глобалним размерама, до 2050. Декарбонизација електричне енергије, скупљање, складиштење или коришћење ЦО2, као и зелени водоник и горива на бази зеленог водоника су критичне технологије за постизање нето нуле; у грађевинарству постоје и многе специфичне мере које могу допринети редукцији емисија ГХГ гасова ("Greenhouse Gas emitted into the atmospherе")....
више...Реализација комплексних инвестиционих пројеката искуства и препоруке
18.04.2018, Свечана сала Грађевинског факултета у БеоградуПредавач: Проф. др Бранислав Ивковић (Биографија)
Одељење: Одељење грађевинских наука
Формирање тима за реализацију пројекта. Фазе у реализацији пројекта са становишта Извођача и Инвеститора. Законски оквир који мора бити предуслов реализацији оваквих пројеката у Србији. Презентовање и анализа пројеката који су завршени или у току.
• Петрохемијски комплекс у Киришију (Руска Федерација)
• Изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине (РТБ Бор)
• Завршетак друмског Коридора 10 у Србији
Кратки видео прилози са наведених пројеката.
Закључци и препоруке за пројекте, чија се реализација очекује у блиској будућности.
више...Регионализам у српској модерној архитектури
25.10.2017, Свечана сала Грађевинског факултета у БеоградуПредавач: Др Игор Марић, научни саветник (Биографија)
Одељење: Одељење грађевинских наука
Ако територију Србије, као и регије на којима већином живе Срби у заједници са другим народима, посматрамо кроз време и као оформљен амбијент, можемо запазити одређене стваралачке и подстицајне обрасце при сагледавању развоја српске архитектуре. У развоју грађења свакако се издвајају: период средњовековне архитектуре, паралелна и непрекинута нит народног стваралаштва, потом, у контексту стварања модерне националне државе, романтичарске тенденције, као и потоњи периоди усвајање модернизма све до постмодернизма као дела општих европских развојних токова.
Поменуто стваралаштво је добрим делом изучавано, валоризовано и препознато као корпус који је у једном сегменту уврштен у националну баштину. Оно што до сада није урађено, а...
више...Претходна 1 Следећа
