Србија, пре него што донесе одлуку о томе ко ће градити нуклеарну електрану на њеној територији, мора да анализира све опције на тржишту, а не да се одлука о изградњи доноси на начин који је наметнут „да то морају да буду Французи“, изјавила је данас српско-америчка професорка нуклеарног инжењерства на Универзитету Калифорније у Берклију Јасмина Вујић.

Вујић је на свом предавању „Правци у развоју савремених нуклеарних енергетских технологија“ на Грађевинском факултету изјавила да:

„Србија мора добро да анализира шта се тренутно дешава у свету у погледу нуклеарне енергетике, који типови комерцијалних реактора се граде и где, које су проверене, а које су експерименталне технологије, које земље тренутно имају највише искустава у изградњи комерцијалних реактора и које земље нуде најбоље пакете“.

Између осталог, Вујић је нагласила да Србија не треба да се ограничава на то да „ми не можемо да платимо велике реакторе и да због тога хоћемо да градимо реактор мале снаге“, додајући да су мали модуларни реактори још увек на експерименталном нивоу и да у Европи још увек није изграђен ниједан.

„Не можемо да градимо реактор мале снаге који нигде још није изграђен. Ми свакако не би требало да будемо први који ће градити неки прототип или неки реактор који није тестиран. Такође, мали модуларни реактор, нарочито прототип, нарочито први реактор који се гради, они су најскупљи. Када будете градили десети или двадесети, то ће бити јефтиније“, нагласила је Вујић.

Такође, Вујић је истакла да Србија, при одабиру земље која би јој градила нуклеарну електрану, мора да има у виду и ко нуди „целокупан пакет“.

„У случају да се Србија одлучи за Француску, питање је ко ће набавити горивне елементе, јер Француска уранијум нема, она увози из Нигера и Казахстана. Друго, Француска може да преради туђе нуклеарно гориво, али то враћа у земљу порекла. Француска не може, по закону, да складишти туђе истрошено гориво“, указала је Вујић.

Она је истакла да Русија једина у свету нуди све делове нуклеарног циклуса, целокупну инфраструктуру, не зависи ни од кога, имају нове технологије, као што су легуре са никлом и челиком које омогућавају много дужи горивни циклус рада електране и до 120 година.

Такође, поред Кине, једини су који имају мали модуларни реактор који је у функцији.

Указује да постоји могућност да Русија изгради нуклеарну електрану на територији друге државе и да то потпуно финансира, али да онда Росатом постаје власник те електране, управља електраном и продаје електричну енергију, такав уговор је склопила са Турском.

 

Ниједан извор енергије није идеалан

Нагласила је да она није против ниједног извора енергије, истичући да би она држава која има квалитетан угаљ и филтере могла да настави да користи термоелектране, а да се код соларних електрана мора водити рачуна да не буду постављене на плодном земљишту. Наводи да храна мора бити изнад.

Међутим, указала је на неке мане ОИЕ, додајући да се још не зна шта ће бити са њиховим отпадом, да се соларне електране морају редовно чистити да би боље радиле и да их може уништити град или јака зима.

Вујић истиче да не постоје идеални енергетски извори који истовремено задовољавају све неопходне критеријуме:

– да су ефикасни,

– да је цена изградње приступачна уз јефтинију производњу електричне енергије,

– да не загађују околину и штете људском здрављу

и да су ризици хаварије минимални.

Указује да ни обновљиви извори нису још испунили обећања о повећаној ефикасности и ниској производној цени електричне енергије.

„Компромис мора да постоји. Али оно што је најважније јесте да код одабира технологије земље у развоју морају да избегавају притиске од развијених земаља и великих енергетских компанија“, истакла је Вујић.

Нагласила је и да свака држава треба да одлучи о комбинацији енергетских извора који одговарају специфичним условима те земље.

Зашто треба улагати у нуклеарну енергетику?

Вујић наводи да су међу главним аргументима за улагање у нуклеарну енергетику:

1. велика енергетска густина, тј. велика „енергетска концентрација“ садржана у нуклеарном гориву;

2. далеко мања количина потребног свежег горива, знатно мања количина истрошеног горива и још мања количина правог отпада;

3. једини базни енергетски извор који не производи ЦО2, не емитује гасове стаклене баште и може ефикасно да замени термоелектране на угаљ;

4. високи степен искоришћења, који омогућава дугорочну стабилност мреже, уз минимални утицај временских прилика;

5. могућност прилагођавања флуктуирајућим потребама мреже;

6. могућност коришћења за добијање водоника, десалинизацију, топлоте за загревање, погон бродова, подморница;

7. мали земљишни захтеви;

8. дуг оперативни век до 80 година.

Истиче да се због актуелних суша тренутно поставља питање да ли треба улагати у нуклеарне електране, међутим, Вујић указује да неки реактори четврте генерације не користе воду за хлађење.

Шта успорава улагања у нуклеарну енергетику?

1. Успорени развој следеће генерације енергетских реактора, где нова горива и дизајн прво морају да прођу тестирања;

2. закони и регулатива за нове дизајне;

3. потреба обнове нуклеарне инфраструктуре, цена и дужина трајања изградње;

4. сигурност и безбедност нуклеарних електрана;

5. одлагање истрошеног горива и радиоактивног горива;

6. дугорочна одрживост горивног циклуса, укључујући прераду истрошеног горива и рециклажу – затварање горивног циклуса;

7. углавном негативно јавно мњење;

8. забринутост у вези потенцијалног коришћења нуклеарне технологије у немирнодопске сврхе;

9. недостатак стручних и научних кадрова.

Нуклеарни реактори у свету

Вујић наводи да тренутно у свету постоји 417 нуклеарних реактора у 31 земљи. Највише их има САД (94), Француска и Кина по 57 и Русија 36.

Тренутно је 78 реактора у изградњи у 17 земаља, а највише у Русији (пет), Индији (осам), Кини (37). Каже да је тренутно 80 реактора у плану, такође највише у Русији, Индији и Кини.

Мали модуларни реактори

Вујић указује да идеја о малим модуларним реакторима датира из 50-их и 60-их година, да није нова. На дизајну је почело да се ради 90-их година. Тренутно постоји више од 100 идејних решења за мале модуларне реакторе и микро модуларне реакторе.

До сада, како је рекла, нису заживели јер није било интереса.

Најдаље у развоју малих модуларних реактора отишле су Русија и Кина, у којима је изграђен по један мали модуларни реактор.

На Западу не постоји ниједан изграђени мали модуларни реактор.

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић више пута је изјавио да је Србија заинтересована за изградњу најмање четири мала модуларна реактора. Србија је у међувремену развила сарадњу са француском компанијом ЕДФ у области нуклеарне енергетике.

Трибина „Нуклеарне електране у Србији? ДА или НЕ?“

Након предавања професорке Вујић одржана је трибина на тему под насловом „Нуклеарне електране у Србији? ДА или НЕ?“.

Учесници трибине били су проф. др Јасмина Вујић, проф. др Миодраг Месаровић, проф. др Миодраг Крмар и проф. др емеритус Милан Петровић.

Професор Петровић указао је да ће се нуклеарне електране примењивати на оним местима и онда када цена произведеног једног kWh из нуклеарних електрана буде конкурентна у односу на друге технологије.

Додао је да ће се то веома разликовати од државе до државе и зависи од климатских услова (сунце, ветар, хидро) и других природних ресурса. Међутим, сматра да за сада у највећем делу света и Европе то није случај.

На питање да ли Србија треба да гради нуклеарну електрану, Петровић је истакао да се не може дати одговор на овом скупу.

„ЕУ са 450 милиона становника и снажном привредом гради тренутно једну нуклеарну електрану. Србија као мала земља са слабом привредом и без искуства у овој области требало би да буде посебно опрезна при опредељивању за нуклеарне електране“, сматра Петровић.

Наглашава да одлука треба да буде резултат свеобухватних студија, с обзиром на могуће последице упуштања у такав пројекат, а једна од последица јесте да даје знатно вишу цену по 1 kWh енергије у односу на конкуренцију.

„Србија треба да прати дешавања у овој области и укључи се када нуклеарне електране постану економски најисплативије, а градња, поготово у ЕУ, масовна и рутинска“, истакао је Петровић.

Професори Крмар и Месаровић сагласили су се да пре упуштања у изградњу било какве нуклеарне електране требало би пре тога имати дугогодишње улагање у образовање и развијати способне кадрове.

Извор: Данас