ВОЈИСЛАВ ВУКМИРОВИЋ, редовни члан АИНС од 2007. године, рођен је у Великом Гају код Вршца 19. августа 1933. године. На Грађевинском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1958. године, магистарски рад одбранио је 1967. године, а докторску дисертацију 1975. године. Од 1958. до 1965. године ради у Институту за водопривреду “Јарослав Черни” на идејним решењима хидротехничких система и истраживачким задацима. Од 1965. године је асистент Грађевинског факултета, доцент је од 1976, ванредни професор од 1979, а редовни професор од 1991. године, на предметима Основе хидротехнике и Стохастичка хидрологија.

Због запажених радова у примени радиоактивних обележивача у мерењу вученог наноса и интерпретацији резултата, позван је за експерта Међународне агенције за атомску енергију, по чијем је задатку боравио у Бразилу пет пута (од 1971. до 1976. године) у укупном трајању од 10 месеци. По позиву је одржао предавање на семинару “Tracer techniques in sediment transport” 1973. године у Саклеу у Француској. На међународном семинару Друштва седиментолога Бразила по позиву је одржао серију предавања из области мерења и анализе наноса 1998. године и добио плакету захвалницу.

У часописима и публикацијама објавио је 120 радова, од чега 52 у иностранству. Написао је 3 монографије и 3 збирке задатака. Био је руководилац два научно истраживачка пројекта које је финансирала Међународна агенција за атомску енергију из Беча (1964-1969). Као национални координатор за мале воде активно учествује у међународном пројекту FRIEND-IHP UNESCO-а са бројним радовима. Организује међународни скуп експерата у Београду 1998. године и редактор је монографије “Low Flows” у издању UNESCO-а.

Учествује на бројним научним и стручним скуповима у земљи и иностранству. Поред плодног наставног, научно-истраживачког и стручног рада велики труд је улагао у формирање и развој Института за хидротехнику Грађевинског факултета. Када је 1976. године основан Завод за хидротехнику, изабран је за првог управника Завода који је убрзо прерастао у Институт. Године 1989. поново је биран за управника Института и ту дужност је обављао све до 1998. године. Током свих тих година изузетно је водио рачуна да се осавремени опрема Института, а посебно да се пружи подршка младим сарадницима у изради квалификационих радова и за учествовање на научним и стручним скуповима.

Радови из области речног наноса базирани су на теренским мерењима којима је кандидат руководио. Та мерења су обављена на Великој Морави код Лугавчине и Ћуприје, на Вардару код Скопља, Сави код Кршког, Дрини код Вишеграда, Дунаву код Аљмаша, Бељарице, деоници Вемељ-Петреш, Нештин-Сусек, и у Бразилу на реци Иваи и језеру Лаго дос Патос. Примењиване су стандардне методе и радиоактивни обележивачи. Лабораторијска мерења у каналима у Порто Алегреу и Београду послужила су кандидату да развије метод базиран на случајним процесима.

У области анализе јаких краткотрајних киша успешно примењује методу пикова засновану на случајним прекидним процесима. Метода је базирана на анализи броја јављања пикова, висини пикова и годишњих максимума. Разрађује методу сезонске анализе као базу за сложену методу пикова. Пажњу посвећује анализи неравномерности кише по времену.

Радови у области регионалних статистичких анализа екстремних хидролошких величина (максималне кише, велике воде, мале воде) проистекли су из интензивне систематске обраде резултата осматрања на плувиографским и хидролошким станицама. Приликом анализе примењени су оригинални поступци тестирања хомогености региона, анализе изузетака, корекције параметара функције расподеле и дефинисања области примене појединих расподела.

Запажен је допринос кандидата у примени случајних процеса при анализи кретања наноса и при анализи хидролошких екстрема. Дефинисао је функцију расподеле годишњих екстрема при броју пикова са индексом варијабилитета различитим од 1. Метода пикова је разрађена за велике воде (максимуми, време пораста, трајање таласа, запремина таласа), мале воде (минимуми, трајање, дефицит запремине, време појаве) као и за анализу хронолошких серија наноса.

Успешно се бавио анализом загађења наших водотока. Руководио је израдом Катастра отпадних вода Србије у којем је дат систематски преглед количина и квалитета отпадних вода загађивача, меродавних малих вода у водотоцима и услова за пречишћавање отпадних вода.

Проучава проблеме заштите изворишта за водоснабдевање и у методологију уводи анализу утицаја континуалног и акцидентног загађења на изворишта (извориште Загорич у Подгорици). У студији о минималним еколошким протицајима при захватању воде из површинских токова поставља критеријуме и развија методологију за прорачуне еколошких мимимума и обезбеђеност водоснабдевања.

VOJISLAV VUKMIROVIĆ, full member AESS since 2007, born August 19, 1933 in Veliki Gaj near Vršac. At the Faculty of Civil Engineering of the University of Belgrade he graduated in 1958, acquired MSc degree in 1967 and PhD degree in 1975. From 1958 to 1965 he worked at the Institute for Water Resources "Jaroslav Černi", where he was involved in water resources design and research activities. From 1965 he is a teaching assistant at the Faculty of Civil Engineering in Belgrade, assistant professor from 1976, associate professor from 1979 and full professor from 1991, responsible for courses Fundamentals of Hydraulics and Hydrology and Stochastic Hydrology.

After publishing several notable papers on application of radioactive tracers in sediment load measurement and interpretation of the results, as an expert of the International Agency for Atomic Energy he had visited Brazil five times in the 1971–1976 period for total duration of 10 months. In 1973 he gave an invited lecture at the “Tracer techniques in sediment transport” seminar in Sacley, France, and in 1998 he gave a series of invited lectures on sediment measurements and studies at an international meeting of the Brazilian Association of Sedimentologists.

He has published 120 papers in journals and other publications, out of which 52 are published internationally. He is the author of 3 books and 2 student textbooks. He coordinated two international research projects funded by International Agency for Atomic Energy from Vienna (1964-1969). As the national coordinator for the Low Flows topic, he had been actively involved in the FRIEND project (UNESCO-IHP) with numerous contributions. He organized the Low Flows Expert Meeting in Belgrade in 1998 and edited the proceedings from this meeting.

He has participated in numerous scientific and professional conferences in Yugoslavia and abroad. Beside his teaching, research and professional activities, he has put a significant effort in establishing and developing the Institute for Hydraulic Engineering, a unit of the Faculty of Civil Engineering in Belgrade. He was the first director of the Institute upon its establishment in 1976. In 1989 he was again appointed the director of the Institute and stayed at this position till 1998. In his mandate, he was dedicated to modernization of the equipment at the Institute and to the support for young researchers in acquiring their academic degrees and participating in national and international scientific meetings and conferences.

His work related to the river sediment is based on field measurements performed under his supervision. These measurements included the Velika Morava river at Lugavčina and Ćuprija, the Vardar river at Skopje, the Sava river at Krško, the Drina river on the Bastasi–Višegrad reach, the Danube river at Aljmaš, Beljarica, Vemelj–Petreš reach, Neštin–Susek reach, and the Ivai river at Lago dos Patos in Brazil. The measurements were performed by standard methods and by radioactive tracers. Laboratory measurements in channels in Porto Alegre, Brazil, and in Belgrade had served to develop a methodology based on stochastic processes.

In the field of short-duration rainfall analysis, he has successfully applied the peaks over threshold method based on stochastic point processes. The method is based on the combination of probability distributions of number of peaks over threshold and the peaks themselves resulting in the distribution of annual maxima. He also developed a method for seasonal analysis as a basis for the compound peaks over threshold method and a method for probabilistic treatment of rainfall temporal variability.

His work in regional statistical analysis of extreme hydrologic variables (short-duration rainfall, flood flows and low flows) is the result of intensive processing of observation data from rainfall and streamflow gauging stations in Yugoslavia. The analysis involved original procedures for statistical testing of homogeneity of regions, identification of outliers, adjustment of distribution parameters and definition of domains for particular probability distributions.

He has a remarkable contribution in the field of application of stochastic processes to sediment load analysis and to analysis of hydrologic extremes. He defined analytical expressions for probability distributions of annual extremes with number of peaks with the dispersion index different than 1. He developed the method for flood flows (maxima, time to peak, flood duration, flood volume), low flows (minima, duration, volume deficit) and time series of sediment load flux.

He has been successfully involved in studies on water quality in rivers. He conducted a systematic review of quantity and quality of wastewater in Serbia, design low flows and wastewater treatment requirements ("The Cadastre of Wastewater in Serbia").

He is also engaged in studies related to the protection of drinking water sources, including studies of the effects of continuous and accidental pollution on drinking water sources (source Zagorič in Podgorica). Within the study on low flows in regard to the water availability for drinking water supply, he has defined criteria and methodology for assessment of ecologically required low flows.