ВЛАДИМИР Ч. ТРИФУНОВИЋ, редовни члан АИНС од 1999. године, први секретар Одељења биотехничких наука, научни саветник Института за кукуруз у Земуну у пензији, рођен је 2. новембра 1921. године у у селу Лозница код Ваљева од оца Чедомира и мајке Данице. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију са вишим течајним испитом у Ваљеву (1939/40). На Пољопривредно-шумарски факултет Универзитета у Београду уписао се 1946. и дипломирао јула 1949. године. Током 1953. године провео је седам месеци на специјализацији у САД, а као стипендиста ФАО, 1958. године магистрирао је на Цоллеге оф Агрицултуре, Университy оф Иллиноис са тезом „Систер Лине сингле Цроссес” код проф. Р. Н.Југенхеимера. Докторску дисертацију под насловом „Изучавање коришћења цитоплазматске стерилности полена у производњи хибридног семена кукуруза у еколошким условима гајења кукуруза у Југославији” одбранио је 1965. године на Пољопривредном факултету у Земуну-Београду. Године 1978. изабран је за иностраног члана Сверуске академије пољопривредних наука а 1980. такође за ино члана Пољопривредне академије наука Источне Немачке. За редовног члана Инжењерске академије Југославије изабран је 1999. Био је члан оснивачке комисије ове академије и секретар одељења за пољопривреду.

Цео радни век провео је у Институту за кукуруз, где се још као студент запослио 1949. године и где је прошао кроз сва звања – почев од приправника млађег агронома, асистента до научног саветника. Активно је радио у Институту 40 година и последњих десет година као пензионер и сада и као члан ИАЈ ради на Пројекту „Селекција Пролифик хибрида”. Поред научноистраживачких и стручних активности на проблемима селекције и семенарства хибридног кукуруза 30 година је био на руководећим функцијама: координатор пројекта, заменик директора и директор Института.

Др Трифуновић је био члан Савета Београдског универзитета и Савета Пољопривредног факултета, члан Савета Републике Србије, члан Савета Савезног министарства за пољопривреду, члан комисија у одбору при Савезном и Републичком савету за координацију научних делатности, члан Комисије за научнотехничку сарадњу са Бугарском, Чехословачком, Мађарском, Совјетским Савезом, Кином, Северном Корејом, члан комисије за генетичке ресурсе за кукуруз и сирак при ФАО, члан Међународног комитета за генетичке ресурсе кукуруза и сирка при Интернационалном центру за кукуруз и пшеницу (CIMYT), Мексико, члан (и једно време председник) EUCARPIA, Европског удружења селекционара јужне секције за кукуруз. Био је представник Југославије у пројекту источноевропских земаља „Селекција раностасних хибрида, члан редакције часописа Maydica, Савремена пољопривреда, Архив, Генетика, члан издавачког савета листова Задруга, Пољопривредник и Село, консултант ФАО-а за израду студије о оснивању регионалног научноистраживачког центра за унапређење производње кукуруза и образовање кадрова земље источне и јужне Африке, консултант ФАО при Министарству пољопривреде Етиопиије, координатор програма са Ираном, Анголом, Замбијом и Мозамбиком, члан и председник организационог одбора низа домаћих и међународних симпозијума посвећених истраживачима и унапређењу производње и коришћења кукуруза.

Најзначајнији научни резултат је селекција 18 оригиналних самооплодних (инбред) линија кукуруза које су коришћене за стварање 80 хибрида кукуруза званично признатих и регистрованих у листи сората, на којима је засновано семенарство хибридног кукуруза у Југославији. Од тога 17 хибрида је признато и налази се на листама гајених хибрида у већини европских земаља бившег СССР-а, Кине и С. Кореје, као и афричких земаља (Етиопије Замбије, Анголе, Мозамбика, Кеније, Танзаније). Добио је бројне награде и признања: Седмојулску награду Извршног већа СР Србије у области науке (1965), Орден заслуга за народ са сребрним зрацима од Председника СФРЈ (1968), Honorary Commander of Most Excellent Order of the British Empire, краљица УК В. Британије Елизабета Друга (1972), Орден рада са златним венцем за посебне заслуге у области науке (1974), Награду Међународног удружења новинара у Трсту (1976), Мајску награду Привредне коморе Србије.

VLADIMIR Č. TRIFUNOVIĆ, Full Member of AESS from 1999, First Secretary of the Biotechnological Sciences Division, Scientific Adviser (Emeritus) at the Institute of Maize in Zemun, was born on November 2, 1921 in the village Loznica near Valjevo, by father Čedomir and mother Danica. He completed high school in Valjevo, enrolled the Faculty of Agriculture and Forestry, University of Belgrade in 1946, and graduated from it in 1949. During 1953, he pursued 7-month specialization in the USA, and in 1958, as a scholar of the FAO he enrolled in the College of Agriculture, University of Illinois, where he obtained an M.Sc. degree with the thesis “Sister Line single Crosses” under Professor R.W. Jugenheimer. He earned his Ph.D. degree with the thesis “Studies of Possible Utilization of Pollen cytoplasmatic Sterility in Maize Hybrid Seed Production” at the Faculty of Agriculture in Belgrade in 1965. In 1978, he became a foreign member of the Pan-Russian Academy of Agricultural Sciences in Moscow, and a year after also of the analogous academy Germany DR. In 1999 he was elected a full member of the Engineering Academy of Yugoslavia; he was a member of the founding Commission and the secretary of the Department of Agriculture. Dr. Trifunović spent all his working life in the Maize Research Institute, Zemun Polje, where he got a job still as a student, in 1949. He passed the way from an assistant trainee to the scientific adviser. He was engaged in the Institute's activities for 40 years and in the last 10 years he has worked on the project “Breeding of Prolific Maize Hybrids”. In addition to the research in maize genetics, selection, breeding and seed production he was engaged for 30 years in managing the Institute as project co-ordinator, deputy director or director general.

Dr. Trifunović was a member of the Council of the Belgrade University, Council of the Faculty of Agriculture, Council of the Republic of Serbia, Council of the Federal Ministry of Agriculture; member of the commissions in the Boards of Federal and Republic Council for co-ordination of scientific activities; member of the commissions for scientific and technical co-operation with Bulgaria, Czechoslovakia, Hungary, USSR, PR China, North Korea, member of the Commission for Maize and Sorghum Genetic Resources under FAO, as well as of the International Committee for Maize and Sorghum Genetic Resources under CIMMYT, member and for a time even the president of EUCARPIA, South Section for Maize and a Yugoslav representative in the project “Selection of Early Maturity Hybrids” of East-European countries.

He was one of the editors of the journals Maydica, Savremena poljoprivreda, Journal of Scientific Agricultural Research, Genetika and a member of editorial boards of the magazines Zadruga, Poljoprivrednik and Selo. He was a FAO consultant regarding the study on establishing regional scientific and research maize improvement and training centre for countries of East and South Africa, a FAO consultant at the Ethiopian Ministry of Agriculture, a co-ordinator of bilateral interinstitute programmes with Iran, Angola, Zambia, Mozambique, a member/president of organizing committees of many national and international symposia on research and maize production improvement.

Dr. Trifunović is author of 18 original maize inbred lines that were used to develop 80 officially released maize hybrids, making the base of hybrid maize seed production in Yugoslavia. Seventeen hybrids are grown in the majority of European countries, Russia and other countries of the former USSR, China, North Korea, as well as in some African countries (Ethiopia, Zambia, Angola, Mozambique, Kenya, Tanzania).

He obtained a number of honors and awards: Award “7th July” (1965), Silver Ray Decoration for Deeds by the President of SFRY (1968), Honorary Commander of Most Excellent Order of the British Empire, by Her Majesty, Elisabeth II, the Queen of the UK (1972), Golden Wreath Labour Decoration (1974), “IV Premio” by the International Association of Journalists in Agriculture in Trieste, Italy.