НИНОСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ, редовни члан Академије Инжењерских Наука Србије (АИНС) од 1999. год., рођен је у Нишу 20. септембра 1950. год. од оца Добривоја и мајке Надежде Ђорђевић. Ожењен је и има сина. У Нишу је завршио основну и средњу школу, а 1974. године дипломирао на Електронском факултету, на Смеру за електронске компоненте. После дипломирања радио je у ''Еи-Полупроводници'' у Нишу. Од 1976. год. ради на Електронскоми факултету у Нишу, на коме је 1980. год. докторирао, a изабран у звање редовног професора 1991. год. Шеф катедре био је од 1984. до 2005. год. Од 1986. до 1989. год. био је продекан, а од 1989. до 1994. год. декан. Заменик директора истраживачког центра САНУ при Универзитету у Нишу био је од 1991. до 1996. год. Био је члан комисија за избор наставника и одбрану докторских дисертација на више светских универзитета (Griffith University, Brown University, Technical University of Athens, Swiss Federal Institute of Technology, De Montfort University, Тechnical University of Sofia, итд.), а 1997. год. био је гостујући професор на Technical University of Wien. Од 2001. год. је члан међународних научних одбора Центра за нанотехнологије и Центра изврсности Европске Уније за истраживања микро и нанотехнологије. Био је члан уређивачког одбора научног часописа Microelеctronics Journal (Elsevier Advanced Technology), као и његов главни уредник. Такође, био је члан уређивачког одбора и регионални уредник за Европу часописа Microelеctronics Reliability (Pergamon Press), а за главног уредника овог часописа именован је 1996. год. Био је гост уредник 13 специјалних бројева часописа Microelеctronics Journal (Elsevier) и Microelеctronics Reliability монографског карактера. Од 2001. год. члан је уређивачког одбора часописа Journal of Semiconductor Technology and Science (IEE of Korea). Био је члан научних и програмских одбора на 38 међународних, као и на већем броју домаћих научних скупова. Од 1986. год. члан је међународног удружења IEEE. Од 1993. до 2001. год. био је потпредседник YU IEEE Секције, а од 1994. год. је председник YU IEEE ED/SSC Подружнице. Од 1998. год. је члан Техничког комитета IEEE EDS. У периоду 1998.-2001. год. био је регионални уредник часописа EDS Newsletters, а од 2002. год. је главни уредник овог часпписа. Oд 2001. год. je члан Административног комитета IEEE Друштва за електронске направе (EDS) и његов копредседник за Европу, Африку и Блиски Исток, а од 2002. год. је председник YU IEEE Секције. За изузетног предавача EDS Друштва изабран је 1996. год., у звање IEEE Senior Member 1998. год., а у звање IEEE Fellow 2003. год. Под његовим руководством, YU IEEE EDS Подружница проглашена је 2000. године за најбољу и добила Миленијумску медаљу удружења IEEE EDS. Од 1993. до 2001. год. био је потпредседник председништва ЕТРАН-а, а затим и председник овог Друштва. 2003. год. изабран је за дописног члана САНУ. У периоду 1984.-1991. год. био је члан више експертских група за израду стратегија развоја микроелектронике и електронике на нивоу Србије и Југославије. Од 1990. до 1995. год. био је председник Одбора за електротехнику, а од 1995. до 1997. члан Одбора за информационе технологије при Министарству за науку и технологију Републике Србије. 1988. год. основао је Катедру за микроелектронику и формирао три научно-истраживачке лабораторије. Са ове Катедре потекао је велики број светски признатих истраживача који су се развијали под његовим менторством. Под његовим руководством одбрањено је 48 дипломских радова, 13 магистарских теза и 15 докторских дисертација (од којих 1 из Немачке). Реализовано је 5 међународних и 15 националних пројеката. Организовао је 14 међународних научних скупова у земљи, захваљујући чему реномиране издавачке куће (Elsevier, Pergamon Press и IEEE TAB) ексклузивно штампају зборнике радова и специјалне публикације са радовима по позиву из микроелектронике, чији је уредник увек био Н. Стојадиновић. Његово вишегодишње ангажовање у организацији међународне конференције о микроелектроници – МИЕЛ допринело је да ова значајна конференција постане један од најзначајнијих научних скупова из те области у Европи. Аутор је или коаутор 71 научнog радa у реномираним међународним часописима са SCI (Science Citation Index) листе (8 прегледних), као и 144 радa у зборницима радова међународних и националних научних скупова (19 по позиву). Објавио је и поглављa у међународним монографијама Computer Engineering Handbook и Digital Design and Fabrication (CRC Press, САД). Научни радови Н. Стојадиновића цитирани су укупно 253 пута у публикацијама међународног значаја других аутора. Значајни резултати у области микроелектронике имали су велики утицај не само на ову научну област, већ и на полупроводничку индустрију.

У оквиру развојних истраживања Н. Стојадиновић је реализовао преко 40 радова стручног карактера. На основу његових фундаменталних и примењених истраживања до сада је реализован низ технолошких решења, од којих је 6 примењено у полупроводничкој индустрији код нас и у свету.

NINOSLAV STOJADINOVIĆ, full member AESS from 1999., was born in Niš on 20 September 1950 (father Dobrivoje Stojadinovic and mother Nadezda Djordjevic). He is married and has a son. He has completed the primary and high school in Niš, and the undergraduate studies at the Faculty of Electronic Engineering in Nis in 1974. He started first professional job in "Ei-Semiconductors" Niš.

He joined the Faculty of Electronic Engineering in 1976 at the Department for electronic components. He defended Ph. D. thesis in 1980, and became the full professor in 1991. In the period 1984-2005 he was Head of the Department. In the period 1986-1989 he was Vice-Dean, and from 1989-1994 Dean of the Faculty of Electronic Engineering in Nis. In the period 1992-2001 N. Stojadinovic was member of teams for selection of teaching staff at Griffith University (Australia), Brown University (USA), National Technical University of Athens (Greece) and Technical University of Sofia (Bulgaria). Under his direct supervision 48 Dipl.Ing. thesis, 13 M.Sc. thesis, and 15 Ph.D. thesis (including 1 from Germany) were realised.

Since 1990 he was member of Editorial board of international journal Microelectronics Journal (Elsevier Advanced Technology), while from 1993-1995 he was Editor-in-Chief of this journal. Since 1991 he was member of Editorial board of international journal Microelectronics Reliability (Pergamon Press), and in the period 1993-1996 he was Regional Editor of this journal for Europe. He was nominated for Editor-in-Chief of Microelectronics Reliability in 1996. Since 1998 he is Regional Editor of journal IEEE EDS Newsletters for East Europe and ex Soviet Union. Also, he was member of Scientific and/or Programme Committee of 38 international and numerous national scientific meetings. Since 1986 he is member of international Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE), where he was elected for Senior Member in 1998. Since 1993 he is Vice-Chair of YU IEEE Section, and since 1994 he is Chair of YU IEEE ED/SSC Chapter. Thanks to great efforts of N. Stojadinovic, this Chapter win IEEE EDS Chapter of the Year 2000 Award, while N. Stojadinovic has received IEEE Millennium medal. In 1998 he became a member of IEEE EDS Technical Committee, and since 2000 he is member of IEEE EDS Committee for Region 8 (Europe, Africa, Middle East). Thanks to his valuable scientific results, since 1996 he is IEEE EDS Distinguished Lecturer for the field of microelectronics. In the period 1982-1991 he was member of Yugoslav society for components, and since 1993 he is Vice-Chair of Yugoslav Union for ETRAN. In 1999 he became full member of Yugoslav Engineering Academy section for electrotechnical science. In 2003 he became corresponding member of Serbian Academy of Sciences and Arts.

In the period 1984-1991 he was member expert teams for creation of development strategy of microelectronics and electronics in Serbia and Yugoslavia. From 1990-1995 he was Chair of Committee for electrotechnics, and from 1995-1998 he was member of Committee for Information Technology at Ministry of Science and Technology of Republic of Serbia.

N. Stojadinovic has published several monographic papers with international importance, he has held 15 scientific invited lecturing on eminent Universities, institutions and scientific meetings, and also he has realised 5 international scientific research projects.

He has organised 14 international scientific meetings in Yugoslavia on the highest level, so that reputable publishers Elsevier Advanced Technology and Pergamon Press since 1984, and IEEE TAB Production since 1995 started to exclusively publish conference proceedings and special issues containing invited papers from the field of microelectronics, which Editor was always N. Stojadinović.

In 1988 he founded Department of microelectronics at the Faculty of Electronic Engineering in Niš, and also Course for microelectronics, where he was leading creator of teaching plans and programs for undergraduate and postgraduate studies. Intensive scientific co-operation with numerous world-wide universities and institutions takes place under his leading. In the period 1988-1991 in the frame of Department of microelectronics at the Faculty of Electronic Engineering in Niš, he has founded three scientific research laboratories where several scientific research projects have been realised, and two international projects are in progress. In 2000 he was a member of expert team for funding Laboratory for nanoelectronics at Clemson University (USA).

N. Stojadinovic has published 71 scientific papers in the reputable international journals of SCI list. He has published 144 papers in proceedings of international and national scientific conferences, while 19 of them are invited. It should be especially emphasised that, in the frame of developing research, he has realised 36 professional papers. According to relevant data from SCI, his papers are cited 253 times. He has realised several technological solutions, while 6 of them are applied in the industry of microelectronics. He was guest editor in 13 special issues of Microelectronics Journal and Microelectronics and Reliability which are of monographic type, and where trends of developments and future of modern microelectronics are considered.