АЛЕКСАНДАР Д. НЕШИЋ, редовни члан АИНС од 2000. године, рођен је 21.04.1934. године у Параћину од оца Душана и мајке Мирославе, рођене Миленковић. Дипломирао је 1960. године, магистрирао и докторирао из области микроталасних антена 1982, односно 1984. године на Електротехничком факултету у Београду. Године 1985. изабран је за научног саветника у Институту за примењену физику, 1989. за ванредног професора, а 1995. за редовног професора Електротехничког факултета у Београду за област Антене и микроталасна техника.

Од 1959. године ради као самостални конструктор у ЕИ "Пупин" и "Пионир". Од 1962. године је на дужности шефа УКТ програма, а од 1974. до 1978. руководилац је основног развоја у истом Предузећу. Од 1973. године изабран је за стручног саветника у Институту за физику СР Србије (са 1/3 радног времена). Од 1978. на месту је саветника директора Института за примењену физику, од 1979. руководилац програмске оријентације за електронику, од 1984. саветник за науку, а од 1993. године до данас – директор Института за микроталасну технику и електронику. Од 1974. до 1979. био је секретар Комисије за радио-комуникације Југословенског електротехничког комитета (ЈЕК-а), члан је студијске групе Југословенског националног електротехничког комитета, члан Савета за противелектронску одбрану државног секретара за народну одбрану. Од 1986, у више мандата, члан је Одбора за електротехнику Републичке заједнице за науку, а од 1999. године члан Одбора за техничко-технолошке науке Министарства за науку и технологију Србије. Од 2007. године је члан Научног матичног одбора за електротехнику и телекомуникације Министарства науке. Од 1986. године члан Paper Review Board Европске микроталасне конференције, затим више пута члан Technical Program Committees и Paper Review Boards међународних конференција: Microwave and Optronics (Germany), MICROCOLL (Мађарска), ТЕЛСИКС и ЕТРАН (Југославија). Од 1993. до 1996. члан је European Microwave Conference Management Committee. Рецензент је више истакнутих међународних часописа. Од 1996. био је консултант Истраживачко-развојног центра Sony за Европу и Универзитета из Дрездена. А. Нешић је руководилац или сарадник на више од 200 научних и истраживачких пројеката за потребе јавних институција, армије, и индустрије од којих је преко 30 финансирало Министарство науке. Аутор је преко 180 радова у које спадају: једна истакнута монографија у издању Artech House, 4 поглавља у значајним међународним монографијама, 98 радова у истакнутим међународним часописима и на значајним међународним конференцијама и око 90 радова у домаћим часописима и на домаћим конференцијама. Има 16 регистрованих патената код Патентног завода Европске Уније, САД и Канаде. Радови А. Нешића су цитирани на више од 200 места у најистакнутијим светским часописима, као и у више међународних монографија. А. Нешић је, заједно са академиком Б. Поповићем, добитник Maxwell -ове награде Британског друштва електротехничких инжењера (IЕЕ) за 1986. годину, Годишње награде Института за примењену физику (1979), Награде Института за микроталасну технику и електронику (1997), Повеље Електронског Факултета у Нишу (2000), Плакете ЕТРАН-а (2004) и Велике повеље ЕТРАН-а (2006). Носилац је Награде за животно дело Удружења за микроталасну технику и технологију (2005). Ожењен је Маром, има двоје деце: Душана и Браниславу и петоро унучади: Марију, Милицу, Александра, Радослава и Милана.

Научна активност А. Нешића обухвата истраживања у области ултразвука, радио-комуникација на VHF, UHF, микроталасним и милиметарским опсезима, посебно пасивних и активних антенских структура, као и периодичних филтерских структура. Од 1973. године формира Микроталасну лабораторију у Институту за физику Србије, касније Институту за примењену физику, потпуно аутохтоно, без ослањања на претходне активности, нити на преношење искуства из иностранства. Ово је била прва лабораторија у Југоисточној Европи која се бавила истраживањем и развојем у области милиметарске технике. Од 1976. год. руководи истраживањем и развојем широкопојасних радарских детектора у фреквенцијском опсегу од 8 до 40GHz, који су реализовани са 2 модула у којима су на заједничкој диелектричној подлози интегрисане штампане антенске структуре са модулаторима и детекторима. До тада су се овакве структуре реализовале искључиво у конвенционалној таласоводној техници. Крајем 70-тих година је увео коришћење тракастих дипола на другој резонанси (антирезонанси) код штампаних антенских низова са великим пропусним опсегом, знатно смањеним бочним лобовима и мањим губицима. Први у свету је увео 1982. год. методу напајања антенских прореза на диелектричним подлогама са копланарним таласоводом (CPW). Увео је нове методе за анализу дипола у нехомогеној средини (диелектричној или магнетској). Затим проширење Booker-овог принципа комплементарних структура у хомогеним срединама на нехомогене структуре (Maxwell -ова награда). Од 1996. год. увео је више нових типова штампаних антенских структура: широкопојасних штампаних низова са линеарном и циркуларном поларизацијом на опсезима до 75GHz за четврту генерацију мобилних система (за Sony), штампаних антена са циркуларном поларизацијом и конусном карактеристиком зрачења за мобилне, сателитске и in-door комуникационе системе, као и нове широкопојасне штампане секторске антене. Увео је нов тип штампане антене са кружним дијаграмом зрачења, као и нове EBG структуре са континуалном варијацијом карактеристичне импедансе у сарадњи са мр Душаном Нешићем.

ALEKSANDAR D. NEŠIĆ, Full Member of the AESS since 2000, was born on April 21, 1934 in Paraćin (Serbia) to father Dušan and mother Miroslava, b. Milenković. He received his Dipl. Ing. degree in 1960 and his M.Sc. and D.Sc. degrees in the field of microwave antennas, in 1982 and 1984 respectively, at the Faculty of Electrical Engineering in Belgrade. In 1985 he was elected a Scientific Advisor at the Institute of Applied Physics, in 1989 he became an Associate Professor and in 1995 a Full Professor in the field of antennas and microwave techniques at the Faculty of Electrical Engineering, University of Belgrade.

In 1959 he started working as an independent development engineer with the industry of electronics “Pionir” (former “Pupin”). In 1962 he became a chief of UHF Department and in 1974 a manager of the Fundamental Development Division. In 1973 he was elected an expert consultant of the Institute of Applied Physics of Serbia. Since 1978 he was a consultant to the general manager of the Institute of Applied Physics, since 1979 a head of Microwave and Electronics Division, since 1984 scientific advisor and since 1993 until today – a head of the Institute of Microwave Techniques and Electronics. Since 1974 until 1979, he served as a secretary of Commission for Radio Communications of the Yugoslav Electrical Committee, as well as a member of a number of other commissions of the same Committee, a member of the Study Group at the Yugoslav National Electrical Committee, a member of the Council for Electronic Counter-Counter Measure (ECCM) for the state secretary of defense. In 1986 he became a member of Electrical Engineering Board, in 1999 a member of the Board for Technical and Technological Sciences and in 2007 a member of the Scientific Board for Electronics and Telecommunications of the Serbian Ministry of Science. Since 1986 he has been a member of the Paper Review Board of the European Microwave Conference, and several times a member of Technical Program Committees and of Paper Review Boards for several international conferences such are Microwave and Optronics (Germany), MICROCOLL (Hungary), TELSIKS and ETRAN (Yugoslavia). In the period 1993-1996 he was a member of the European Microwave Conference Management Committee as well as a reviewer of a number of prominent international journals. He also was a consultant to the R&D Center of Sony for Europe and to the University of Dresden. A. Nešić was a manager or an associate to over 200 scientific and research projects for the needs of industry, public institutions and army, as well as to over 30 projects financed by the Serbian Ministy of Science. Amongst more than 180 papers that A. Nešić has authored or co-authored there are: one distinguished monograph published by the Artech House, four chapters in remarkable international monographs, 98 papers published in eminent international journals and conferences and about 90 papers published in domestic journals and conferences. He has 16 patents registered at the patent offices of the European Union, USA and Canada. Papers of A. Nešić are referred to over 200 times in international journals as well as in several international monographs. A. Nešić, together with Academician B. Popović, was awarded the Maxwell Prize (IEE) in 1986, as well as the Prize of the Institute of Applied Physics in 1979, the Prize of the Institute of Microwave Techniques and Electronics in 1997, Charter of Electronics Faculty of Niš in 2000, Medallion of ETRAN in 2004 and Big Charter of ETRAN in 2006. He was awarded the Prize for Lifetime Achievement by the Association for Microwave Techniques and Technology (2005). He is married to Mara and has two children: Dušan and Branislava and five grandchildren: Marija, Milica, Aleksandar, Radoslav and Milan.

Scientific activities of A. Nešić include research in the fields of ultrasound, radio communications at VHF, UHF, microwave and millimeter wave ranges, especially passive and active antenna structures as well as periodic filter structures. In 1972 A. Nešić established the Microwave Laboratory in the Institute of Physics of Serbia (later Institute of Applied Physics), setting as his goal to make the necessary scientific and technological conditions for successful work in the field of microwave and millimeter techniques to be performed completely independently, sustained with no previous activities or experience transferred from abroad. This Laboratory was the first facility involved in research and development of millimeter wave technologies in the Southeast Europe. Since 1976 he has been managing research and development of wideband radar detectors operating in the frequency ranges from 8 GHz to 40GHz realized with two integrated printed antennas structures including modulators and demodulators. All other recognized solutions for similar devices of that time were based on conventional waveguide technique. At the end of the seventies, he introduced usage of strip dipoles at the antiresonance in printed antenna arrays, as well as the new solutions for feeding networks, which enabled design of arrays with wider bandwidth, much lower sidelobes and fewer losses. In 1982, he was the first in the world to introduce the feeding method of printed slot antennas realized with coplanar waveguide (CPW) on dielectric substrates. He also introduced a new method of analysis of dipoles in an inhomogeneous medium, as well as an enhancement of Booker’s principle of homogeneous structures to inhomogeneous structures (IEE Maxwell Prize). In 1996 he introduced a number of novel types of printed antenna structures: wideband printed arrays with linear and circular polarization at ranges up to 75GHz for the fourth genaration of mobile systems (for SONY), printed antennas with circular polarization and conical radiation pattern for mobile, satellite and in-door communication systems, as well as new wideband printed sector antennas. Since 2000, he introduced a novel type of printed antenna with circular radiation pattern as well as new EBG structures with continual variation of characteristic impedance in cooperation with M.Sc. Dušan Nešić.