МИЛАН В. МИТРОВИЋ, редовни члан АИНС од 1998. године, први секретар Одељења технолошко-металуршких наука, редовни професор Технолошко-металуршког факултета у Београду у пензији, рођен је 1929. године у Београду, од оца Велибора, доцента Београдског универзитета и мајке Мирославе, рођ. Путник. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Технолошки факултет, Хемијско-технолошки одсек, завршио је у Београду 1953. године. Специјализацију из Пројектовања процеса и Управљања процесима обавио је на Одсеку за хемијско инжењерство Државног универзитета Мисурија, у Роли, САД. Докторирао је из области техничких наука на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду 1965. године. Ожењен је.

Био је асистент у Заводу за физику Техничког факултета Универзитета у Београду, 1953-1960 године; доцент на Технолошко-металуршком факултету, 1960-1970; ванредни професор на Универзитету у Картуму, Судан, 1967-1970 и на Технолошко-металуршком факултету, 1970-1975; редовни професор Технолошко-металуршког факултета, 1975-1994; продекан Технолошко-металуршког факултета, 1979- 1981; управник Одељења за истраживање и развој процеса Института за хемију, технологију и металургију, Београд, 1965-1967 и 1970-1974; научни саветник Института за општу и физичку хемију, Београд, 1994-2001.

Предавао је Динамику процеса, Управљање процесима и Сепарационе процесе, као и више других хемијско-инжењерских предмета у додипломској и последипломској настави. Био је на студијском боравку у Макс Планк институту, у Гетингену, Немачка, 1960. године Као научни сарадник био је на DECHEMA Institute, Frankfurt, Germany, 1974 и Rice Institute, Houston, USA 1985. Члан је Извршног комитета Европске федерације за хемијско инжењерство (EFCE), 1973-1994 и председавајући EFCE, 1986-1988; члан Одбора за координацију светских хемијско-инжењерских федерација, 1986-1988; председник Савеза хемичара и технолога Југославије и Комитета за хемијско инжењерство Српског хемијског друштва; члан Научног друштва Србије од 1988. и Инжењерске Академије Југославије (ИАЈ) од 1998.; секретар Одељења за хемијско-технолошке и металуршке науке ИАЈ.

Проф. Митровић је публиковао 126 радова у научним часописима (од тога 56 радова у међународним часописима), око 70 радова на конгресима и симпозијумима (12 пленарних и секцијских предавања по позиву). Био је руководилац више научно-истраживачких пројеката – највећи пројект „Феномени преноса у вишефазним системима” (4 периода по 5 година, у просеку око 30 научних радника).

Његови важнији научни доприноси су: феномени преноса – комплексни гранични слојеви (ротирајућа и осцилаторна тела, развој дифузионих граничних слојева, филмски токови нењутновских течности, физичко моделовање преноса масе, топлоте и количине кретања; динамика процеса – циклични сорпциони процеси; електротермичка десорпција, сепарациони процеси – теорија двојних и вишеструких сепарација; мембрански мултифазни и вишестепени контактори, пертракција и персорпција; хемијски реактори – мембрански и микрокапиларни каталитички реактори; некаталитичке реакције гас-чврсто; управљање процесима; будућност хемијског инжењерства – општа предвиђања, структурна интеграција процеса.

Проф. др Митровић је био ментор у изради 24 докторске дисертације и великог броја магистарских радова. У истраживачком раду је сарађивао са више универзитета (Twente, Rice, Washington, Dechema, Марибор, Тузла, Нови Сад). Руководио је или учествовао у више од 80 пројеката, од који су најважнији: развој више сензора за мерење влажности ваздуха; кристализација и калцинација алуминијум-трифлуорида (развој новог флуидизационог система са интерним грејним елементима); развој нових електролитичких алуминијумоксидних мембрана за апсолутну микрофилтрацију; материјали за десалинациона постројења (међународни пројект ЕУ); производња ултра-чисте воде мембранским процесима; синтеза угљендисулфида; покретно постројење за производњу инфузионих раствора (развој, пројекат и изградња прототипа); развој, пројектовање и израда прототипова више уређаја за пречишћавање воде од РБХ загађења; двојна мембранска сепарација емулзија (развој); адсорпционо-јоноизмењивачкохемисорпциона филтар хартија за комплексно пречишћавање воде (награда за проналаске, Љубљана, 1984); ултрафилтрација декстрана, сурутке и силика-сола (лабораторијски развој, мембранско обогаћивање и пречишћавање метана; производња апсолутног етанола; развој и производња адсорптивне сепиолитске хартије за пречишћавање отпадних гасова (патент); развој мембранских трансверзалних модула са шупљим влакнима (патент); развој мембранских система за производњу двојних емулзија и микрокапсула (патент).

Поред наставног рада, фундаменталних и примењених истраживања у широким областима хемијскоинжењерских наука, као и његових пројеката и патената, главни доприноси др Милана Митровића хемијском инжењерству могу се поделити у три области: Организација и водећа улога у развоју хемијско-инжењерских наука и технике у претходној Југославији, Европи и делом у свету; Предвиђање развоја хемијско-инжењерских наука у скорој будућности; Радови, патенти и докторске тезе које антиципирају неке области развоја за већи број година. Прва активност је реализована углавном кроз његов рад у Извршном одбору EFCE у току више од 20 година. У тој функцији он је увео две нове радне групе, водио EFCE у току две године и радио на координацији три светске хемијско-инжењерске федерације, а у Југославији је увео хемијске инжењере и научнике из свих република у радне групе EFCE и организовао више великих конгреса. Такође је водио развој хемијског инжењерства кроз секцију за хемијско инжењерство Српског хемијског друштва и Комитет за хемијско инжењерство Савеза хемичара и технолога Југославије. У другој активности он је предвидео развој нестационарних процеса, структурну интеграцију процеса и опреме за сепарационе системе и системе хемијски реактор-сепаратор, а сада ради на нано- хемијском инжењерству, уводећи нове концепте, као што су унутрашњи и спољни нано-простори и наноконтинууми. У трећој области, он је први пронашао електролитичке Al₂О₃ мембране, које су „поново пронађене”15 година касније и развио нове микрокапиларне реакторске елементе, који ће ући у индустрију у скорој будућности. Такође је дао концепте и програме за мембране у магнетном пољу, за сепарацију О₂/Н₂ (докторска дисертација, „поново пронађено” 20 година касније), као и за две докторске тезе, које се односе на електротермичку десорпцију и модуле са трансверзалним током и шупљим влакнима (уведени пре приближно 15 година, сада у интензивном светском развоју).

MILAN V. MITROVIĆ, Full Member of AESS from 1998, First Secretary of the Technological and Metallurgical Sciences Division, Professor Emeritus of the Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade, was born in 1929 in Belgrade, by father Velibor, assistant professor of the University of Belgrade, and mother Miroslava, b. Putnik. He completed primary and high school, finished and obtained his B.Sc. from the Department of Chemical Technology of the Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade in 1953. He specialized in Process Design and Process Control, in the Department of Chemical Engineering, Missouri State University, Rolla, Missouri, USA and obtained his Ph.D. degree in engineering from the Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade in 1965. Married. He worked as assistant in the Laboratory of Physics, Faculty of Engineering, University of Belgrade, 1953-1960, assistant professor of the Faculty of Technology and Metallurgy 1960-1970, associate professor of the University of Khartoum, Sudan, 1967-1970 and Faculty of Technology and Metallurgy, Belgrade, 1970-1975, full professor of the Faculty of Technology and Metallurgy, 1975- 1994. He was Vice-dean at the Faculty of Technology and Metallurgy, 1979-1981, Director of the Department of Process R&D in the Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy, Belgrade 1965-1967 and 1970-1974, and scientific adviser in the Institute for General and Physical Chemistry, Belgrade, 1994-2002.

He taught Process Dynamics, Process Control and Separation Processes, as well as other subjects in Chemical Engineering to both undergraduate and graduate students. As a research fellow he was in Max-Planck Institute, Göttigen, Germany, 1960 and as a visiting scientist at DECHEMA Institute, Frankfurt, Germany, 1974 and Rice Institute, Houston, USA 1985. He was a member of the Executive Committee, European Federation of Chemical Engineering (EFCE), 1973-1994 and chairman EFCE 1986-1988, member of the Committee for Coordination of World Chemical Engineering Federations 1986-1988. He is president of the Federation of Chemists and Chemical Engineers of Yugoslavia and of the Committee for Chemical Engineering, Serbian Chemical Society. Also, he is a member of the Scientific Society of Serbia from 1988, and Engineering Academy of Yugoslavia (EAY) from 1998, where he is secretary of the Department for Chemical Engineering and Metallurgical Sciences.

Professor Mitrović published 126 papers in scientific journals (56 in international journals), about 70 papers in the books of papers from congresses and symposia (12 plenary invited lectures). He was leader of a number of scientific projects, most important being “Transport Phenomena in Multiphase Systems” (4 five-year terms, with an average of 30 researchers). His more important scientific contributions are: Transport Phenomena – complex boundary layers (rotating and oscillating bodies, development of diffusion boundary layers, film flows of nonnewtonean liquids; physical modeling of mass, heat and momentum transfer); Process Dynamics – cycling sorption processes, electro-thermal desorption; Separation Processes – theory of dual and multiple separations, membrane multiphase and multistage contractors, pertraction and persorption; Chemical Reactors – membrane and microcapillary catalytic reactors, noncatalytic reactions gassolid; Future of Chemical Engineering – general predictions, structural process integration.

Professor Mitrović has supervised 24 Ph.D. theses and a large number of M.Sc. theses. In his research he established cooperation with a number of universities and institutes (Twente, Rice, Washington, Dechema, Maribor, Tuzla, Novi Sad). He was either head of or associate on more than 80 projects, of which most important are: development of sensors for air humidity measurements; crystallization and calcination of AlF3 (development of a new fluidized bed system with internal heating elements); development of new electrolytic Al2O3 membranes for absolute microfiltration; materials for desalination plants (international EU project); production of ultra-pure water by membrane processes; synthesis of CS2; mobile plant for the production of infusion solutions (development, project and prototype building and testing); development, design and building of prototypes of several systems to purify water from radioactive, biological and chemical pollutants; development of dual membrane separation of emulsions; adsorption-ionexchange-chemisorption filter paper for a complex purifying of polluted water (award for the invention, Ljubljana, 1984); ultrafiltration of dextran, whey and silica-sol (laboratory development), membrane enrichment and purifuing of methane (design of a pilot-plant);production of absolute ethanol (design); development and production of adsorptive sepiolite and active charcoal-sepiolite paper for purifying waste gasses (patents); development of transverse flow modules with hollow fiber membranes (patent); development of membrane systems for the production of double emulsions and microcapsules (patent). In addition to his teaching work, his fundamental and applied researches in a broad range of chemical engineering science and his projects and patents, his other contributions to the Chemical Engineering could be divided into three fields: Organization and leadership in the development of chemical engineering sciences and techniques in former Yugoslavia, in Europe and partly in the World; Prediction of the development of chemical engineering sciences in the near future; Papers, patents and Ph.D. theses anticipating certain development directions a number of years ahead. The first activity was performed mostly through his work in the executive committee of the EFCE, for more than twenty years. In this position he introduced two new working parties, he has led EFCE for two years and worked on the coordination of three world chemical engineering federations, whereby he has helped many Yugoslav chemical engineers and scientists from all republics enter the EFCE working parties and organized several large congresses. Also, he has influenced the development of chemical engineering through the Chemical Engineering Section of the Serbian Chemical Society and the Committee for Chemical Engineering in the Association of Yugoslav Chemists and Chemical Engineers. In the second group of activities he predicted the development of unsteady state processes, structural integration of the process and equipment involved in separation systems and the systems chemical reactor-separator. He is currently working on nano-scale chemical engineering, introducing new concepts, as integral and external nano spaces and nano continuum. In the third field he first introduced electrolytic Al₂O₃ membranes which were “reinvented” 15 years later and developed new microcapillary catalytic reactor elements, which will enter the industry in the near future. Also, he give concepts and programs for membranes in a magnetic field, to separate O₂/N₂ (Ph.D. thesis, “reinvented” 20 years later) and for two Ph.D. theses concerning electrothermal desorption and transverse flow hollow fiber modules (introduced about 15 years ago, now being a subject of intensive development worldwide).