СИНИША
МИЛОШЕВИЋ, редовни
члан АИНС од
1999.
године,
научни
саветник и
редовни
професор
Универзитета
у Београду,
рођен је 14.02.1941. године
у Лесковцу,
отац Ђорђе,
мајка Даринка,
рођ. Ђокић. Гимназију
завршио у
Лесковцу 1959. године.
Рударско-геолошки
факултет
(РГФ) Универзитета
у Београду,
смер
Припрема
минералних
сировина
(ПМС) уписао
је 1960. године и
дипломирао јануара
1965.
године. После
дипломирања
до јануара 1968. године
ради у РМХК ˛Трепча˛,
на месту
управника
постројења
флотације олова
и цинка и
постројења
за
цијанизацију
злата,
рудника Леце.
Од фебруара 1968. године
ради у
Институту за
технологију
нуклеарних и
других
минералних
сировина
(ИТНМС) у Београду.
Од 1968. године интензивно се бави научноистраживачким радом у домену основних и развојних истраживања, посебно у областима физичко-хемијских феномена и појава у дисперзним системима чврсто-течно-гасовито. Са овим основним знањима дуго истражује усавршавање операција и процеса у Припреми и концентрацији металичних и неметаличних минералних сировина (флотација, јонска и електро флотација) и операција згушњавања и филтрирања различитих стабилних и полустабилних суспензија. Последњих година ради на развоју: механичке активације различитих материјала и нових механохемијских технологија, као и нових оригиналних материјала-адсорбената (SUPERSORB MINERALS) различитих токсичних лиганда (загађивача): атома, молекула, радикала и јона из отпадних вода и загађених гасова, деградираних земљишта, сточне хране, организама људи и животиња.
Као сарадник научног института ИТНМС одбранио је магистарску тезу (˛Натријум сулфид као активатор церузита˛) 1975., и докторску дисертацију (˛Допринос проучавању активације церузита натријум сулфидом и колектирања ксантатима и диксантогенидима˛) 1984. године на Рударско геолошком факултету Универзитета у Београду, смера за Припрему минералних сировина.
По Закону о научноистраживачкој делатности биран је у звање ˛научног сарадника˛ (1985.), ˛вишег научног сарадника˛ (1990.) и ˛научног саветника˛ (1995.), у Министарству за науку и технологију Републике Србије.
Независно од научних звања на Техничком факултету у Бору, Универзитета у Београду, за предмет ˛Флотацијска концентрација˛ биран је у звање ванредног професора (1991.) и редовног професора (1996.). У звање редовног професора ангажован је за предмет ˛Механохемијски процеси у технологији материјала˛ у Центру за мултидисциплинарне последипломске студије Универзитета у Београду.
У научном институту ИТНМС од 1968. године до данас, радио је као истраживач, директор дела ИТНМС - Института за ПМС и неорганске технологије, а од 1990. године ради као генерални директор целог Института.
Као руководилац и сарадник на пројектима УНДП и Европске заједнице, у експертским тимовима студијски је боравио у Италији, Израелу, Енглеској, Кини, Јужној Кореји, Сингапуру и др.
Члан је више стручних и научних друштава и асоцијација. Од 1991. до 2001. године био је председник или подпредседник Одбора за хемијске технологије и техничко-технолошке науке у Министарству за науку и технологију Републике Србије. Члан је Управног одбора Удружења универзитетских и научних радника и Друштва за ширење научних сазнања ˛Никола Тесла˛. Као члан Одбора за акредитацију НИО изабран је 2007. године. Члан је Председништва Заједнице института.
Добитник је Шистакове награде РТБ Бор за научноистраживачки допринос у развоју нових технологија.
Проф. др Синиша Милошевић ожењен је Душанком (рођ. Ђикић) лекар, доктор медицинских наука и има ћерку (Маја, 1968., лекар, специјалиста неуролог) и сина (Дејан, 1977., инжењер технологије).
Резултате из домена основних, примењених и развојних истраживања објавио је у 8 књига и монографија, 10 поглавља у књигама, 110 радова у часописима и зборницима са скупова међународног значаја, 107 радова у часописима и зборницима са скупова од националног значаја, 2 међународна и 6 домаћа патента, 27 верификованих техничких решења.
Од 1980. до 2001. године руководио је реализацијом 10 стратешких међународних и домаћих пројеката са великим бројем сарадника, за научне фондове ЕЕЗ, Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије (МНЗТ) и Савезног комитета за науку, технологију и информатику (СР Југославије). Према јавном конкурсу у 2001. години прихваћен је као Руководилац пројекта ˛Нови поступци и производи на бази модификације индустријских минерала и механохемијских синтеза оксида и соли˛ (МНЗТ). Сарадник је и у новом пројекту ˛Вишефазни дисперзни системи˛ (МНЗТ). Од 2005.-2007. год. према Јавном конкурсу МНТ РС био је руководилац 3 пројекта: у технолошком развоју, TOP DOWN и иновационом пројекту.
Руководио је израдом великог броја главних технолошких и техничко-технолошких пројеката и инвестиционих елабората на бази оригиналних процесних решења, по којима је изграђено више индустријских постројења.
SINIŠA MILOŠEVIĆ, full member AESS from 1999., research advisor and full-time professor at the University in Belgrade, was born on February 14th, 1941 in Leskovac, of father Djordje, mother Darinka, maiden Djokic. He finished Gymnasium in Leskovac in 1959. He enrolled in 1960 the Faculty of Mining and Geology (FMG), University of Belgrade, and graduated from the same faculty, at the Mineral Processing (MP) department, in January 1965. After the graduation he worked in "Trepca" in RMHK in position of Manager of lead and zinc flotation plant and plant for cyaniding the gold in Lece mine. From February 1968 he works at the Institute for Technology of Nuclear and other Raw Materials (ITNMS) in Belgrade.
From 1968 he is intensively dealing with research in domain of basic and developing research, especially in the field of physically-chemical phenomena and phenomena in solid-liquid-gas dispersion systems. With this basic knowledge, for a long time he has been researching improvement of operations and processes in preparing and concentration metal and non-metal raw minerals (flotation, ionic and electro flotation) and operation of thickening and filtering different stabile and half-stabile suspensions. Last years he has been working on development of mechanic activation of different materials and new original materials – adsorbents (SUPERSORB MINERALS) for removal of different toxic ligands (pollutants) such as: atoms, molecules, radicals and ions from waste waters, contaminated gasses, polluted soils, animal feed, animal and human organisms, etc.
As the associate of the ITNMS Scientific Institute he awarded the M.Sc. thesis ("Sodium sulphide like cerussite activator") in 1975, and awarded his doctor’s degree with thesis: (Contribution to researching cerussite activation by Sodium sulphide and collecting xanthanthates and dixanthtogenides" in 1984 from the Faculty of Mining and Geology University of Belgrade, the Mineral Processing Department.
According to the law of research work, he was titled "research fellow" (1985), "senior research fellow" (1990) and "research adviser" (1995) of the Ministry of the Science and Technology of the Republic of Serbia.
Apart from research titles, he was elected for associate (1991) and full-time professor (1996) at Technical Faculty in Bor, for the theme "Flotation concentration". As a full-time professor he was engaged for subject "Mechanochemistry processes in the technology of the materials" at the Centre for multidisciplinary postgraduate studies at the University of Belgrade.
Since 1968 he has been working at INTMS Scientific Institute as researcher director of the part of ITNMS-Institute for Mineral Processing and Non-organic Technologies, and since 1990 as a General Manager of a whole Institute.
As the Manager and associate on the projects of UNDP and European Unity, as a member of expert teams, he was in Italy, Israel, England, China, South Korea, Singapore, etc.
He is the member of several professional and scientific associations. From 1991 to 2001 he was the vice-president and president of the Committee for the Chemical Technologies and Engineering and technological sciences of the Ministry of the Science and Technology of the Republic of Serbia. He is a member of Managing Board of the Association of University and researches and scientific Association "Nikola Tesla". He was selected for the Accreditations Committee of Scientific-Research Organizations in 2007. He is the Presidency member of the Institutes Community.
He obtained the Sistsak’s reward of RTB Bor for the research contribution in developing new technologies.
Sinisa Milosevic, professor, is married to Dusanka (born Djikic), physician (holder of Ph.D. in medicine, associated professor), and they have daughter (Maja, 1968, physician, specialist in neurology) and son (Dejan, 1977 engineer of technology).
Results in fundamental, applied and development researches were published in: 8 Books and Monographs, 10 Chapters in Books, 110 papers in the International refereed journals and in the international conference proceedings volumes, 107 papers in national refereed journals and in the national conference proceedings volumes, 2 international and 6 national patents and 27 verified technical solutions.
From 1980 to 2001, he managed realization of 10 strategic international and domestic projects, with a big number of collaborators, for the scientific funds of EEZ, Ministry of Science, Technology and Development of the Republic of Serbia (MNZT) and Federal Committee for Science, Technology and Informatics (SR Yugoslavia). According to the public bidding in 2001 he is accepted as a manager of project "New procedures and products based on modification of the industrial minerals and mechanochemistry syntheses of oxides and salts" (MNZT). He is collaborator in the new project "Multi phase dispersion systems" (MNZT). In the period 2005 –2007, after the public invitation of Ministry of Science, Technology and Development of the Republic of Serbia, he was the chief of three projects in the fields of: technology development, innovations and so-called “top down” projects.
He conducted numerous main technology and technically-technology projects and investment elaborates based on the original proceeding solutions, according to which several industrial plants.