Љиљана Д. Милић (презиме по рођењу Никитовић) редовни члан АИНС рођена је 20.01.1939. године у Чачку од родитеља Миланке (рођене Петровић) и Десимира Никитовића. Удата је за Бранислава Милића, имају сина Слободана, снаху Марију и унуке Сару и Рајка.

Дипломирала је 1962. године, магистрирала 1973., докторирала 1978. године, све на Електротехничком факултету у Београду. Априла 1962. запослила се у Институту «Михајло Пупин» у Београду. Дужност директора Радне јединице Телекомуникације у Институту «Михајло Пупин» обављала је у периоду 1987-1990. Руководила је пројектима МНТ почевши од 1976. године са краћим прекидима све до пензионисања 2008 године. Поред тога дала је и већи број практичних решења која су ушла у производњу. Руководила је једним развојним пројектом за наручиоца из САД. Учествовала је у COST и FP програмима Европске Уније. У звање научни саветник изабрана је 1992. године (Универзитет у Београду). Од 1991. учествује у настави на Електротехничком факултету у Београду за област дигитална обрада сигнала. У звање редовни професор изабрана је 2003. године. Садашњи статус: редовни професор у пензији. Ментор је 6 магистарских теза које су одбрањене на Електротехничком факултету у Београду. Члан комисија за оцену и одбрану магистарских и докторских теза на универзитетима у Београду, Нишу, Новом Саду Скопљу и Linkoping-у (Шведска). Школску 1974/75 провела је на стручном усавршавању на École polytechnique fédérale de Lusanne, Швајцарска. Гостујући професор на Техничком универзитету у Тампереу (Финска), Tampere University of Technology лето 2002., 2003. и 2005. Члан је IEEE од 1987., а 1998. изабрана је у звање Senior Member IEEE. Године 2004. изабрана је за дописног члана, а 2009. за редовног члана Академије инжењерских наука Србије. Учествовала у радним телима Министарства за науку и технологију, била је члан Стручног већа за електротехничке науке Универзитета у Београду (1995-1997) и члан Савета Универзитета у Београду у периоду 1997-2000. Награде и признања: Привредна комора Београда за најбољи магистарски рад (1974), ЕТАН-а за најбољи рад у Комисији за електрична кола (1970 и 1977), Радиотелевизије Београд (1987), награда « Бранко Раковић» (1987), Награда «Илија Стојановић» за најбољи научни рад на конференцији ТЕЛФОР 2008 . Добитник је Велике плакете ЕТРАН-а за научни допринос у области телекомуникација, 2006.

Председник Организационог одбора и члан програмског одбора Телекомуникационог форума (ТЕЛФОР). Члан Програмског одбора међународног симпозијума ЕТАN ISYNT у периоду 1968-1989, и председник Програмског одбора конференције IEEE Region 8, EUROCON 2005. Сарађује као рецензент за часописе: IEEE Transactions on Signal Processing; IEEE Signal processing Letters; IEEE Transactions on Circuits and Systems; Signal Processing; Circuits, Systems and Signal Processing, као и за међународне конференције: IEEE APCCAS, ECCTD, EUROCON, IEEE ISCAS, ISPA, TELSIKS. Организовала је специјалне сесије на конфернцијама ECCTD (1999), IEEE APCCAS (2006), ISPA (2007), ICGCS (2009). Заменик је главног и одговорног уредника часописа TELFOR Journal www.journal.telfor.rs.

На почетку своје стручне каријере бавила се применом рачунара у пројектовању електричних филтара и увела је аутоматско пројектовање филтара као метод рада у Институту «М. Пупин». Развила је програмске пакете самостално или са сарадницима који су се дуги низ година користили у Институту «М. Пупин» и Електронској индустрији. Њен  магистарски рад је проистекао из рада на развоју софтвера за аутоматско пројектовање електричних филтара. Више година свог истраживачког рада у оквиру докторске дисертације посветила је истраживањима у области осетљивости и толеранција код електричних филтара. Ови резултати су допринели су квалитету многих практичних решења у Институту «М.Пупин». У области осетљивости и толеранција, са проф. J. Neirynck-ом увела је концепт карактеристике са изједначеним минимумима толеранција Equal Ripple Tolerance Characteristic који успоставља стандард за најбољу функцију преноса. Такође је показала да се утицај губитака у компонентама успешно анализира применом теорије осетљивости. Почетком 80-тих година започела је рад у области радио извиђања где је руководила развојем система за паралелну спектралну анализу у реалном времену. У оквиру истраживања анализе радио сигнала у реалном времену предложила је заједно са коауторима ново решење за оптималну вишеканалну банку аналогних филтара и развила метод за анализу толеранција код вишеканалне банке. У сарадњи са Проф. М. Лутовцем увела је нову класу IIR дигиталних филтара названу EMQF (Elliptic Minimal Q-Factors) дигитални филтри који су посебно погодни за системе са великом брзином обраде и малом потрошњом. Тежиште њеног научног рада данас је у области варијабилних дигиталних филтара, у области дискретних система са вишеструким одабирањем (Multirate Digital Signal Processing), и у области фреквенцијског маскирања (Frequency Response Masking Techniques). У сарадњи са Prof. T. Saramäki-eм развила је нову ефикасну методу за фреквенцијску трансформацију IIR дигиталних филтара и за три класе комплементарних двоканалних IIR банки дигиталних филтара. Дала је више решења за имплементацију система за конверзију фреквенције одабирања, затим решења за системе реализоване на принципу фреквенцијског маскирања, као и предлоге решења за имплементацију ефикасних вишеканалних банки дигиталних филтара.

Публиковала је преко 150 научних радова у земљи и иностранству. Објавила је две књиге на српском језику «Рекурзивни дигитални филтри» (Научна књига: 1982) и «Увод у дигиталну обраду сигнала» (Академска мисао: 2009, четврто издање). Аутор је књиге «Multirate Filtering for Digital Signal Processing: MATLAB Applications», Information Science Reference, Hershey NY, 2009. Коедитор је за три зборника радова за међународне конференције ISYNT (1979 и 1984) и EUROCON (2005). Објавила је пет поглавља у монографијама, од тога четири у иностранству. Њени радови су цитирани више од 100 пута у иностраној литератури и преко 40 пута у домаћој (без аутоцитата и цитата коаутора).

Ljiljana D. Milić (maiden name – Nikitović) was born on the 20^th of January, 1939 in Čačak, Serbia by mother Milanka (maiden name-Petrović) and father Desimir Nikitović. She is married to Branislav Milić, and has son Slobodan, daughter-in-law Marija, and grandchildren Sara and Rajko.

She received the Dipl.-Ing., M.Sc. and D. Sc. degrees from the University of Belgrade in 1962, 1973 and 1978, respectively, all in electrical engineering. In 1962, she joined Mihajlo Pupin Institute as an engineer-candidate. From 1987 to 1990 she was director of the Telecommunications Department. She obtained the title “Scientific Advisor” in 1992. Mrs. Milić was leader of numerous R&D projects for a variety of customers. In addition, she gave several practical solutions that went into production. She headed a development project for a US client. Since 1976 she has headed projects of the Serbian Ministry of Science and Technology. She took part in EU’s COST and FP Programs. In early 1991 she became Associate Professor at the Faculty of Electrical Engineering of the University of Belgrade where she took part in teaching digital signal processing. She became Full Professor in 2003. Her present position: retired professor. Prof. Milić was a supervisor of 6 M.Sc. thesis at the Faculty of Electrical Engineering in Belgrade. She also acted as a reviewer for M.Sc. and D.Sc. thesis at the universities in Belgrade, Niš, Novi Sad, and Skopje, Linkoping. She spent 1974/75 academic year at École polytechnique fédérale de Lausanne, Switzerland. She was invited as a visiting professor by the Tampere University of Technology, where she spent summers in 2002, 2003, and 2005. Prof. Milić has been a Member of IEEE since 1987, and became a  Senior Member of IEEE in 1998. In 2004,  she was elected a corresponding member, and in 2009 a ful member of Academy of Engineering Sciences of Serbia. Prof. Milić acted as a member of Expert Commissions nominated by the Serbian Ministry of Science and Technology, she was a member of the professional Council for Electrical Engineering Sciences at the University of Belgrade (1995-1997) and the member of the Belgrade’s University Council (1997-2000). Awards and recognitions: Belgrade’s Chamber of Economy for the best M.Sc. thesis 1974, ETAN in 1970 and 1977, Radio Television Belgrade 1987, “Branko Raković” award 1987, “Ilija Stojanović“ award TELFOR 2008. In 2006, she received the ETRAN Grand Charter for the achievements in telecommunications

She is the Organizing Committee Chair and a member of the Program Committee of Telecommunication Forum (TELFOR) Conferences. She acted as a Program Committee Member for the International Symposium on Network Theory (ETAN ISYNT), and as the Program Committee Chair for the Conference IEEE Region 8 – EUROCON 2005. She acted as a reviewer for leading international journals: IEEE Transactions on Signal Processing, IEEE Signal Processing Letters, IEEE Transactions on Circuits and Systems, Signal Processing, Circuits Systems&Signal Processing, and also for international conferences: IEEE APCCAS, ECCTD, IEEE EUROCON, IEEE ISCAS, NTC, TELSIKS, ISPA ICGCS. She organized The Special Sessions for conferences ECCTD (1999), IEEE APCASS (2006), ISPA (2007), ICGCS (2009).

Electrical filters were Mrs. Milić’s early field of interest. She focused on computer applications to filter design and introduced computer-aided design in the Pupin Institute. She developed software packages, alone or with her colleagues. These packages were used at the Pupin Institute and at the “Electronics Industry”. Her M.Sc. thesis resulted from her software development work for computer-aided filter design. Several years of Mrs. Milić’s research work were devoted to the sensitivity and tolerances of electrical filters. Her D.Sc. thesis (1978) treats this field. The results obtained by her studies in sensitivity and tolerances contributed substantially to the quality of numerous practical realizations at the Pupin Institute. In the field of sensitivity, she introduced with Prof. J. Neirynck the concept of Equal Ripple Tolerance Characteristic establishing the standard for the best transfer function. She also demonstrated that the effects of losses in components can be analyzed using the sensitivity theory. In early eighties she started to deal with radio spectrum monitoring and headed the development of real time spectrum analyzer. She proposed with coauthors a new solution for the optimal multi channel analogue filter bank, and developed a new method for the analysis of the effects of tolerances in a multi channel filter bank. In cooperation with Prof. M. Lutovac, she introduced the new class of IIR digital filters entitled EMQF (Elliptic Minimal Q-Factors) digital filters, which are suitable for high-speed and low-power consumption systems. In their publications, it was shown that structures based on connections of all-pass sub-filters offer efficient and low-sensitivity solutions in many applications. Her present interest is focused on the design of variable digital filters, and on multirate digital signal processing. In cooperation with Prof. T. Saramäki, she developed a new efficient method for the frequency transformation for IIR digital filters, and also for the three classes of complementary IIR filter pairs. She developed several efficient implementations for sampling-rate conversion systems, and also developed several solutions for the complex filtering functions using the frequency response masking technique. She proposed some new implementations for three-structure multi channel filter banks.

She has published over 150 scientific papers in domestic and international scientific publications. She published two books in Serbian, “Recursive Digital Filters” (1982), and “Introduction to Digital Signal Processing” (fourth edition 2009), co-edited three conference proceedings for the international conference ETAN ISYNT (1979 and 1984), and EUROCON (2005). She is author of the book “Multirate Filtering for Digital Signal Processing: MATLAB Applications,” Information Science Reference, Hershey NY, 2009. She published five book chapters, four of them in the monographs published abroad. Citations: over 100 times in international publications, and more than 40 times in domestic publications, excluding auto-citations and citations of the coauthors.