KOСАНА КОНСТАНТИНОВ, редовни члан АИНС од 2009. године, је рођена у Бистрици, Бања Лука 1940. године од оца Кукић Љубомира и мајке Анђелије Кукић, рођене Алексић. Осмогодишњу школу завршила у Загребу, Гимназију у Бањој Луци. Пољопривредни факултет је уписала школске 1960/61 у Земуну, одсек за воћарство и виноградарство. После завршене друге године студија (први степен по тадашњем систему студирања) паралелно са студијама на одсеку за воћарство и виноградарство уписала је и други степен на одсеку за заштиту биља. Дипломирала на одсеку за воћарство и виноградарство 1965 са просечном оценом 9,1. Као асистент – стипендиста примљена је у Лабораторији за генетику и оплеменивање њивског биља у Институту за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарској медицини и шумарству (ИНЕП) фебруара 1966. године. Магистарски рад под насловом „Садејство температуре, киселости и неких базних једињења на изазивање мутација код пшенице одбранила је јула 1968. године. У времену од јануара до јула 1969. године обавила је специјализацију у Лабораторији за генетику Универзитета у Лијежу (Белгија), у области испитивања индукованих мутација код виших биљака применом јонизујућег зрачења и алкилирајућих једињења. Поред испитивања ефекта мутагена на индуковање хромозомских аберација била је укључена у део програма испитивања ефекта мутагена на нивоу протеинског комплекса. Докторску дисертацију под насловом „Улога појединих компонената хроматина у синтези резервних протеина ендосперма кукуруза“ одбранила је јуна 1975. године на катедри за биохемију Пољопривредног факултета у Земуну. Време од јула до октобра месеца 1975. године провела је у Urbana, University of Illinois, САД, Оделење за агрономију, катедра за генетику где је укључена у програм изучавања биохемијске основе генетичке контроле синтезе уља и протеина у зрну кукуруза. Септембра 1979. године учесник је летње школе са тематиком „Пренос страних гена у биљну ћелију методама генетичког инжењерства“ која је одржана у Sintra Estoril, Portugal. Од 1980 – 1990 године борави два месеца на Универзитету у Генту, лабораторија за генетику, месец дана у Институту за оплемењивање биљака (Plant Breeding Institute (PBI) у Кембриџу и сваке године два до три месеца у Max Plank Институту за оплемењивање биљака у Келну у Оделењу за молекуларну генетику биљака. Од 1980 до данас је ангажована на програмима примене технологије рекомбинантне ДНК у проучавању биохемијске основе феномена хетерозиса код кукуруза, клонирање гена који контролишу цитоплазматску мушку стерилност код кукуруза (митохондријални геном), програмима проучавања генетичке контроле синтезе скроба и протеина у зрну кукуруза. Последњих десет година је директно водила програме трансформације генома кукуруза уношењем бактеријских гена различитим методама трансформације. На радном месту Водећег истраживача у лабораторији за Биотехнологију Института за кукуруз је истовремено била Директор система менаџмента квалитетом у Институту за кукуруз. Од Јануара 2006. године је у пензији.

Резултате истраживања је као аутор или коаутор публиковала у 84 научна рада од чега 41 у међународним и 43 рада у домаћим научним ћасописима са рецензијом. Поред научних радова резултате истраживања је као аутор или коаутор објавила у виду саопштења и то 85 на међународним научним скуповима и 92 на домаћим научним скуповима. Велики број ових саопштења је био по позиву организатора. Укупан број публикованих радова и саопштења је 261. Уредник и коаутор радова је у 6 Монографија. Радови које је објавила су цитирани 35 пута без аутоцитирања. Била је руководиоц 3 научноистраживачка пројеката које је финансирали Републичка заједница науке Србије и 1. пројекта који је финансирала САНУ. У оквиру технолошког развоја руководила је реализацијом 2 пројекта а у области фундаменталних истраживања – биологија 2 пројекта. Тренутно је руководилац пројекта у основним истраживањима.

Учествовала је било као ментор или члан комисије у одбрани великог броја дипломских радова, 4 магистарска рада и 3. докторске дисертације. Коаутор је 4 хибрида (ЗПСЦ 704_о2, ЗПСЦ 704_wx, ЗПСЦ 711_о2 и ЗПСЦ 232_wx).

Била је члан Одбора за генетичко инжењерство РЗН Србије. и члан одбора за биотехничке науке МНТ Србије. Члан је UNESCO – Биоетичког Комитета за Србију, оделење САНУ које заступа Србију. Председништва Друштва Генетичара Србије, члан Одбора секције за кукуруз и сирак EUCARPIA –европске асоцијације за оплемењивање биљака. Као председник Секције за кукуруз и сирак EUCARPIA - асоцијације била је организатор XVI међународне конференције Секције, која је одржана 2000. године у Београду. Члан је Комитета за биљну биотехнологију Балканских земаља, основаног 1997. године од стране ФАО, Комитета Асоцијације Биолошких Друштава Балкана. Главни и одговорни уредник науучног часописа ГЕНЕТИКА који излази 40 година.

KOSANA KONSTANTINOV, regular member AESS from 2009, was born in Bistrica, Banja Luka, in 1940 of a father Ljubomir Kukić and a mother Anđelije Kukić (born of a father Jovan Aleksić). She attended primary school in Zagreb and high school in Banja Luka. Dr. Konstantinov enrolled in the Faculty of Agriculture, University of Belgrade in the 1960/61 academic year and graduated 1965 from the Department of Pomiculture and Viticulture. Dr. Konstantinov started her scientific career at the Laboratory of Genetics and Breeding of Field Crops at the Institute for the Application of Nuclear Energy in Agriculture, Veterinary Medicine and Forestry (INEP) from where she completed the MSc studies in July 1968. Dr. Konstantinov defended the PhD thesis titled "The Role of Certain Chromatin Components in the Synthesis of Storage Proteins in Maize Endosperm" from the Faculty of Agriculture, University of Belgrade in June 1975. Advanced studies within the field of cytogenetics, i.e. genetics, Dr. Konstantinov attended at the Laboratory of Genetics of the Univerisity of Liege (Belgium). In 1975 she was at the Laboratory of Genetics, Department of Agriculture, Urbana, University of Illinois. i.e. the Department of Agronomy, Division of Genetics, where she participated in the programme related to the biochemical bases of genetic control of oil and protein synthesis in maize grain. Then she attended a summer school with a programme titled "Transfer of Foreign Genes in the Plant Cell by the Methods of Genetic Engineering" in Sintra Estoril, Portugal in September 1979. In the 1980-1990 period Dr. Konstantinov spent a month at the Laboratory of Genetics, University of Gent, then a month at the Plant Breeding Institute (PBI) in Cambridge, and two to three months each year at the Department for Plant Molecular Genetics of the Max Plank Institute for Plant Breeding in Cologne, Germany. Since 1980, she has been engaged in programmes related to the application of recombinant DNA in studies of the biochemical basis of the heterosis phenomenon in maize, cloning of genes regulating cytoplasmatic male sterility in maize (mitochondrial genome), programmes of genetic control of starch and protein synthesis in maize grain. In the 1985-1990 period Dr. Konstantinov was a visiting professor at the Faculty of Biology, University of Sarajevo, lecturing genetic engineering in plant breeding. Since1986 she has been performing programmes on maize genome transformations by the introduction of bacterial genes by different methods of transformations. In the 1981-2000 period she was a head of the Laboratory of Genetics and Biotechnologies at the Maize Research Institute, Zemun Polje. As a leading scientist at the Laboratory of Biotechnology of the Maize Research Institute, Zemun Polje she used to be also a quality manager at the Maize Research Institute, Zemun Polje for six years. Since January 2006 she is pensioner.

As an author or co-author, Dr. Konstantinov published 84 scientific papers out of which 41 in international and 43 in national scientific journals. Besides in scientific papers, the results obtained by Dr. Konstantinov were presented in a form of oral presentations in international (85) and national scientific congresses (92). Many of these presentations were made due to the invitation of organisers. The total number of published papers and presentations is 261. Published papers were cited 35 times. She is Editor and co-author of 6 Monographs. She was a participant in two and a manager of five international projects, out of which two in cooperation with Bulgaria and Greece, are still in progress. She was managing the implementation of 14 national scientific and research projects. She was a mentor or a member of committees in defending many graduate exams, four MSc theses and three PhD theses. Co-author is of four hybrids (ZPSC 704_o2, ZPSC 704_wx, ZPSC 711_o2 i ZPSC 232_wx). In the course of two mandates she was a member of the Yugoslav Committee for Genetic Engineering and Biotechnology and the member of the Committee for Biomass of the Serbian ASA and was a member of the Committee for Genetic Engineering of RSC of Serbia and a member of the Committee for Biotechnical Sciences of MST of Serbia as well. In the 1994-2004. As a President of the Genetic Society of Serbia she was a president of a Congress committee in 1994, 1999 and 2004.

Dr. Konstantinov has been a member of the Committee of the Maize and Sorghum Section of EUCARPIA (European Association for Research on Plant Breeding) since 1996. As the President of EUCARPIA Maize and Sorghum Section she organized the XVI International Conference held in Belgrade in 2000. Dr. Konstantinov is a member of the Committee for Plant Biotechnology of the Balkan Countries founded in 1997 by FAO, then of the Committee of the Association of Balkan Biological Societies and of the Committee for Bioethics of UNESCO, Department of SASA that represents USM in the UN. Dr. Konstantinov is Editor-in –Chief of a scientific journal GENETIKA published already for 40 years.