МИЛАН М. ЈАКШИЋ, редовни члан АИНС од 2000, рођен је 1932. године у Александровцу крушевачком у трговачко-виноградарској породици Милке и Михајла Јакшића. Основно образовање стекао је у родном месту, а реалну гимназију завршио је у Крушевцу као одличан ученик. Дипломирао је на Технолошком факултету Универзитета у Београду у области физичке и електрохемије код академика Панте С. Тутунџића са просчном оценом 8,9. По завршеним студијама запослио се код свог даваоца стипендије, творнице ‘Југовинил’ у Каштел Сућурцу код Сплита, где је убрзо постао шеф хлорног погона и остао до октобра 1966, када прелази у Одељење за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију у Београду, где ће као водећи истраживач остати следећих 14 година и створити лабораторју за индустријску електрохемију. Одмах по настајању Технолошког факултета у Сплиту, Свеучилишта у Загребу (касније Свеучилиште у Сплиту), изабран је (1963) за предавача из предмета Електрохемијски процеси, на коме ће бити унапређен за доцента 1970. и остати у наставничком односу све до 1975. Докторирао је код академика Александра Р. Деспића на катдри за физичку и електрохемију, Технолошко-металуршког факултета у Београду 1970. године са темом “Побољшања у модификованом технолошком поступку за електролитичку производњу хлората”. Остварења у оквиру ове дисертације и проистекли научни радови приказани су у свим енциклопедијама и капиталним делима електрохемијске технологије и остали непревазиђни до данас, а уједно су били основ за доделу октобарске награде града Београда за остварења у физичким, матеметичким и техничким наукама у јубиларној 1974. години о тридесетогодишњици ослобођења нашег главног града. Одмах по стицању доктората наука, Катедра за физичку хемију Природноматематичког факултета Универзитета у Београду изабрала је Др. Милана Јакшића у звање ванредног професора за предмет Физичка хемија површина на Универзитетском центру за мултидисциплинарне студије на групи за површинско стање. У исто звање из предмета Физичка хемија (општи курс) изабран је 1978. године на Институту за прехрамбену технлогију Пољопривреног факултета, Универзитета у Београду, где ће 1984. бити унапређен за редовног професора и у овом звању остати до краја своје наставничке каријере, 2000. године, када је пензионисан на Београдском универзитету. Двогодишње постдокторске студије из области електрохемијског инжењерства, као стипендист Fulbright-Huys фондације, провео је код професора Charles W. Tobiasa на катедри за хемијско инжењерство и LBL-у Калифорнијског универзитета у Berkeley-у (1976/78), где ће поново боравити 1984. код професора John Newmana у својству посећујућег професора. Школску 1989/90 годину провео је у својству посећујућег професора на Техничкој великој школи (NTNU), Универзитета у Trondheimu, у лабораторији за примењену електрохемију код свог колеге, професора Reidar Tunolda. Две академске године (1992/94) потом је провео као посећујући професор на катедри за хемијско инжењерство Универзитета у Патрасу у Грчкој код професора Costas G. Vayenasa, где ради на потврди нефарадејске промоције каталитичких процеса (NEMCA) у водној средини. На овај исти Патрашки унивезитет враћа се такoђе као посећујући Professor Emeritus код Др. Stelios G. Neophytidesa, Институт за хемијско инженерство и хемијске процесе на високим температурама, FORTH и професора Ioannis Kallitsisa, катедра за хемију, Универзитета у Патрасу, да би радио на ЕУ пројектима из области електрокатализе за горивне ћелије и електролизу воде у ћелијама са мембраном (2000-2005). Награђен је Октобарском наградом града Београда, 1974, годишњом наградом Савеза универзитетских професора Србије (1999) и ‘Sir William Grove Award’ Међународне асоцијације за водоничну енергију, за “изузетне доприносе теорији електрокатализе водоничне електродне реакције”, 2006. Међународни часопис Journal of New Materials in Electrochemical Systems у Монтреалу, чији је члан Међународног саветодавног одбора, посветио је два специјална броја (април и јул 2004) седамдесетогодишњици живота професора Јакшића, у којима су највећа имена савремене електрохемијске науке дала своје запажене прилоге, док је сам Едитор, професор Oumarou Savadogo, изложио научну биографију слављеника и дао приказ његових научних доприноса. Као један од трочланог Програмског одбора, заједно са професорима Sergio Trasatti (Milano, Italija) и Hartmut Wendt-om (Darmstadt, Nemačka), почев од 1983. професор Јакшић организовао је пет Међународних конференције о електрокатализи (5th ECS’06, Котор, 2006). Професор Јакшић је објавио преко 120 научних радова у међународним часописима са рецензијом, одржао 74 пленарна и кљућних предавања и са својим сарадницима изложио око 400 радова на истакнутим међународним и домаћим научним скуповима, док је одржао око 100 семинара на познатим универзитетима широм света (СЦИ изнад 1.300). Члан је Међународног саветодавног одбора WHEC (World Hydrogen Energy Conference) и коедитор међународног научног часописа Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly (CI&CEQ) у Београду. Стални рецензент Journal of Physical Chemistry, а повремено свих водећих часописа из електрохемије. Активни је члан Југословенске инжењерске академије (данас Академија Инжењерских Наука Србије) у Београду од 2001 године (100% гласова на избору). Професор Јакшић је изабран за првог почасног грађанина свог родног града Александровца (2004). Потпунији ревијски приказ и анализа научних остварења и доприноса професора Милана Јакшића детаљно су изложени у чланку: O. Savadogo, “Professor Milan M. Jakšić, Professional and Scientific Biography, Journal of New Materials in Electrochemical Systems, 7 (2004) 160.

MILAN M. JAKŠIĆ, full memberAESS from 2000., was born (1932) in Aleksandrovac near Kruševac, the last capital of medieval Serbia, in a merchant and wine-grape producing family of Milke and Mihajla Jakšića. Elementary education earned in his birth town, and high school finished in Kruševac (1951) with excellent grade. Graduated at Faculty of Technology, University of Belgrade in physical chemistry and electrochemistry with Academician Panta S. Tutundžić (1958) with an average grade of 8,9/10. As the grantee of Factory of Plastics and Chemical Products ‘Jugovinil’ at Kaštel Sućurac near Split, M. Jakšić started his engineering career in the electrochemical plant for chlorine and chlorate production, soon becoming the manager of the latter and managed the chloralkali and chlorate electrolysis plant until 1966, when joined Department of Electrochemistry, Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy in Belgrade, where, as the principal investigator, established worldwide known Laboratory for industrial electrochemistry and governed the latter for the next fourteen years. Immediately after founding Faculty of Technology at Split, University of Zagreb (later being University of Split), Milan Jakšić was chosen in 1963 for Lecturer in Electrochemical Processes and Electrode Kinetics, later being advanced for Assistant Professor (1970) and rested in teaching process there until 1975. Dr. Jakšić got his Ph.D. degree with Academician Aleksandar R. Despić at Department of Physical Chemistry and Electrochemistry, Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade, in 1970, in “Advances in Modified Technological Process for Electrochemical Chlorate Production”. The achievements within his Ph.D. thesis and therefrom resulting scientific papers entered in all known encyclopedias and capital books of electrochemical technology and so far have not been exceeded. The latter have been the basis to be awarded by the traditional October price of Belgrade city for achievements and contributions in physical, mathematical and technical sciences within the jubilee of 1974 year celebrating thirty years of deliberation of Yugoslav capital city after the World war second. Soon after getting Ph.D. degree, Department of Physical Chemistry, Faculties of Sciences, University of Belgrade, has chosen Dr. Milan Jakšić for Associate Professor in Physical Chemistry of Surfaces (Surface State) at Center for Multidisciplinary Studies, University of Belgrade, group Surface State. In the same status Dr. Jakšić has been chosen in Physical Chemistry (general course) in 1978 at Institute of Food Technology, Faculty of Agriculture, where later in 1984 has been finally advanced for Professor and kept the latter until being retired in the year 2000 at the end of his educational career at University of Belgrade. Postdoctoral fellowship in electrochemical engineering studies Dr. Jakšić undertook during two academic years (1976/78), as Fulbright-Huys grantee with distinguished Professor Charles W. Tobias at Department of Chemical Engineering and Lawrence Berkeley Laboratory (LBL), University of California at Berkeley, where he will come again in 1984 as Visiting Professor with Professor John Newman. Academic 1989/90 year Dr. Jakšić has spent in Norway again as the Visiting Professor with his friend and colleague, Professor Reidar Tunold at University of Trondheim, NTNU, Laboratory of Applied Electrochemistry. Next two academic years (1992/94), Dr. Jakšić then has spent at Department of Chemical Engineering, University of Patras in Greece as Visiting Professor of distinguished Professor Costas G. Vayenas, invited to confirm Non-Faradaic promotion of heterogeneous catalytic processes (NEMCA) in aqueous media. At the same University of Patras Dr. Jakšić returns again as Visiting Professor Emeritus first again with C.G. Vayenas (2000), and further with Dr. Stelios G. Neophytides, Institute of Chemical Engineering and High Temperature Chemical Processes, FORTH and Professor Iannis Kallitsis, Department of Chemistry, University of Patras, to work on EU projects in electrocatalysis for Low temperature PEM Fuel Cells (LT PEM FC) and water electrolysis in cation selective membrane cells (2000-2005). Professor Jakšić was honored by the ‘Sir William Grove Award’ of International Association for Hydrogen Energy for his “outstanding contributions to the theory of electrocatalysis of hydrogen electrode reactions”, and awarded by Annual price of Union of University Professors of Serbia (1999). Journal of New Materials in Electrochemical Systems in Montreal, Quebec, where Dr. Jakšić acts as the member of its International Advisory Board, dedicated two special issues (April and July 2004) to celebrate his 70th anniversary, where the leading scientists of contemporary electrochemical science contributed with their distinct papers, while the Editor himself, Professor Oumarou Savadogo, presented professional scientific biography and survey of scientific contributions of celebrating author. Since 1983, as one of three members Program Committee, along with distinguished Professors Sergio Trasatti, University of Milan, Italy and Hartmut Wendt, Technische Hochschule, Darmstadt, Germany, Professor Jakšić has organized five International Conferences on Electrocatalysis, (5th ECS’06, Kotor, 2006). Professor Jakšić has published more than 120 scientific papers in distinct international journals, presented 74 plenary and keynote lectures and along with his coworkers about 400 papers at international and domestic scientific meetings, while about 100 seminars communicated at numerous universities worldwide (SCI above 1,300). Dr. Jakšić acts as member of International Advisory Board of WHEC (World Hydrogen Energy Conference) and acts as the Co-Editor of Belgrade International journal “Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly (CI&CEQ). Permanent reviewer of Journal of Physical Chemistry, and often of all leading international journals in electrochemistry. Active member of Yugoslav Engineering Academy (now Academy of Engineering Sciences of Serbia) from 2001 (100% electing votes). Professor Jakšić has been awarded for the first honorary citizen of his native Alaksandovac town (2004). Detailed review survey and analysis of scientific achievements and contributions of Professor Milan Jakšić have been displayed in the article: O. Savadogo, “Professor Milan M. Jakšić, Professional and Scientific Biography, Journal of New Materials in Electrochemical Systems, 7 (2004) 160.