Slika 01МИРКО АЋИЋ, редовни члан АИНС од 2007. године, редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду, у пензији, рођен је 2. јануара 1938. године у Врточу, Дрвар, од оца Давида и мајке Јоке, рођене Грујић. Дипломирао је 1963. на Одсеку за конструкције Грађевинског факултета у Београду. На истом факултету одбранио је магистарску тезу 1968. и докторску дисертацију 1978. године. Од 1966. године запослен је на Грађевинском факултету у Београду, избором за асистента, 1979. за доцента, 1984. за ванредног професора и 1988. године за редовног професора. Држао је наставу из свих предмета групе Бетонске конструкције у Београду и на свим грађевинским факултетима/одсецима у Србији, као и у Подгорици и Бањој Луци, а на магистарским студијама у Београду из предмета: Гранична стања, Теорија пластичности и Земљотресно инжењерство. Био је ментор при изради преко 350 дипломских радова, 17 магистарских теза и 11 докторских дисертација. Био је на студијским боравцима у Ахену, Штутгарту, Москви, Кијеву и др. Члан је Научног друштва Србије од 1996. Био је продекан Факултета 1977-79., управник Института за материјале и конструкције Факултета 1985-87. и председник Савета Факул­тета 1996-98. Од 1989-91. био је шеф Катедре за бетонске конструкције, а од 1996-2000. шеф је Катедре за материјале и конструкције Факултета. Био је члан најуже групе за израду југословенских прописа за бетонске конструкције, донетих 1971. и 1987. године. Од 1986-89. био је члан Комисије за статичке моделе конструкција Евромеђународног комитета за бетон - CEB. Био је председник Југосло­венског одбора за бетон (1988-99.). Од 1998-2006. је председник Југословенског друштва грађевинских конструктера - ЈДГК. Дугогодишњи је члан редакционих одбора часописа "Техника - Наше грађевинарство", "Материјали и конструкције" и "Грађевински календар". Од 1989. је председник републичке комисије за полагање стручних испита за дипломиране грађевинске инжењере, инжењере и техничаре из конструкција. Добитник је награде Привредне коморе Београда за најбољу докторску дисертацију у 1978. години. За дело "Конструкције спрегнутих система са челичним елементима ван бетонског дела пресека" добио је (са тимом аутора, 1985.) Октобарску награду града Београда у области математичко-физичких и техничких наука. ЈДГК доделило му је две повеље у знак признања за најбоља остварења у грађевинском конструктерству Југославије за 1986. (Хангар 2, ЈАТ, на Аеродрому "Никола Тесла" у Београду) и за 1998-99. годину (Спортска дворана "Београдска арена", Нови Београд). Добитник је Повеље ЈДГК (2002.) за животно дело у грађевинском конструктерству. Одликован је орденом рада са златним венцем. Носилац је бројних повеља и признања. Ожењен је и има двоје деце.

Проф. др М. Аћић је аутор/коаутор четрнаест књига (универзитетски уџбеници, монографије, студије, приручници, скрипта, збирке задатака, ...) из области бетонских конструкција, као што су: Теорија армиранобетонских и претходно напрегнутих конструкција, Гранична стања употребљивости, Гранична стања бетонских конструкција и др. Објавио је преко 230 радова у југословенским/српским и међународним научним и стручним часописима, на конгресима и симпозијумима, од чега 60 у иностранству. Одржао је велики број уводних предавања и предавања по позиву, нарочито из области граничних стања и теорије пластичности бетонских конструкција, теорије двопојасних система конструкција и земљотресног инжењерства, које спадају у уже области његовог научног истраживања. Дао је значајан допринос развоју теорије и праксе бетонских конструкција. Истичу се: услов пластичности бетона при равном и сложеном напонском стању, гранична локална напрезања, дуктилност армиранобетонских пресека, гранична стања зидних носача, пластични зглобови греда и плоча, носивост на пробој плоча и др. Учествовао је у 20-ак научно-истраживачких, развојних и технолошких пројеката, често као руководилац пројекта (5) и подпројекта (5).

Значајан део активности проф. др М. Аћића обухвата пројектовање и грађење бетонских конструкција, израду студија, експертиза, ревизија, санација и реконструкција, идејних решења, идејних и главних пројеката конструкција великог броја објеката (више стотина), међу којима је на конкурсима добио и више првих награда. Међу најзначајније изграђене објекте спадају: Зграда Српског народног позоришта у Новом Саду, Хангар 2 ЈАТ на Аеродрому "Никола Тесла" у Београду (распон 136,0м, 1. награда,1984.), Складишта робних кућа "Београд" у Београду (40.000m2), Производне хале "Утва" у Панчеву (100.000m2, распони до 45.0m), Специјални војни објекти у Ираку, Пословно-финансијски центар - кула у блоку 20 у Новоm Београду, Спортска дворана "Београдска Арена" у Новоm Београду за 20.000 гледалаца (основа 133,0 x 103,0 m, 1. награда, 1992.), Водоторањ у Шапцу (запремине 2.400m3, 1. награда, 1994.), 35-етажна пословно-стаmбена зграда у Москви, Спортска дворана у Кошутњаку (распон 44,0m), као и друга нестандардна и специфична конструктерска остварења, која представљају значајан допринос развоју грађевинског конструктерства, не само у нас, него и у свету.

 

MIRKO AĆIĆ, Full Member of Academy of Engineering Sciences of Serbia (AESS) from 2007, Full Professor of the Faculty of Civil Engineering, University of Belgrade, now retired, was born on 2 January 1938 in Drvar by father David, and mother Joka, born Grujić. He obtained his B.Sc. in 1963, M.Sc. in 1968 and Ph.D. in 1978 - all from the Faculty of Civil Engineering in Belgrade. He joined the Faculty of Civil Engineering in Belgrade in 1966, when he became teaching assistant, then assistant professor in 1979, associate professor in 1984 and full professor in 1988, teaching the subject from the group of Concrete Structures in Belgrade and at each Faculty of Civil Engineering in Serbia as well as in Podgorica and Banja Luka, and Limit States, Theory of Plasticity, and Seismic Engineering at the post graduate studies in Belgrade. He has supervised more than 350 diploma works from the domain of concrete structures, 17 M.Sc. and 11 Ph.D. theses. He participated in several professional seminars in Aachen, Stuttgart, Moscow, Kiev, etc. He has been member of Serbian Scientific Society since 1996. Professor Aćić was Vice-dean of the Faculty of Civil Engineering (1977-1979), Head of the Institute for Materials and Structures of the Faculty of Civil Engineering (1985-1987), as well as Chairman of the Council of the Faculty (1996-1998). Also, he was head of the Chair for Concrete Structures (1989-1991) and head of the Chair for Materials and Structures (1996-2000). Professor Aćić was also a member of the group that defined Yugoslav regulations regarding concrete structures in 1971 and 1987. Furthermore, he was a member of the Commission for Statical Models of Structures of European International Committee for Concrete - CEB as well as president of the Yugoslav Concrete Committee (1988-1999), and has been president of the Yugoslav Association of Structural Engineers (YuASE) (1998-2006). He has been a member of the editorial board of the "Nase gradjevinarstvo" and "Gradjevinski kalendar" magazines, as well as the chairman of the State Commission of Serbia for state examinations for civil engineers and technicians since 1987. Professor Aćić received the award of the Belgrade Chamber of Commerce for his Ph.D. dissertation in 1978, and the October Prize of the City of Belgrade for Mathematics, Physics and Technical Science as one of the authors of the work "Structures of Composite Systems in Steel and Concrete with Steel Elements Outside the Concrete Section" in 1985. YuASE awarded him twice for developing the best structural engineering solutions: Yugoslav Airlines Hangar 2, at "Nikola Tesla" airport in Belgrade in 1986 and the Sports Hall "the Belgrade Arena", New Belgrade in 1998/1999. For his work prof. Aćić received many awards and public recognitions, such, as life achievement award for structural engineering. He is married and has two children.

Professor Aćić is the author/co-author of 14 books (university textbooks, monographs, studies, manuals, books of problems, etc.) in the field of reinforced and prestressed concrete structures, the most important being the following: „Theory of the Reinforced and Prestressed Concrete Structures“, „Limit States of Serviceability“, „Limit States of Concrete Structures“. He has published over 230 scientific and professional papers in Yugoslav/Serbian and international scientific and professional periodicals, in the proceedings of congresses and symposia, in the field of structural engineering (60 abroad). Furthermore, he was invited to deliver a large number of lectures in Yugoslavia and abroad. The specific scientific field, to which he widely contributed in developing both theory and practice, is the limit states, seismic engineering, concrete structures plasticity theory, as was as two-chord systems theory. Professor Aćić has particularly contributed to structural engineering theory and practice such as: biaxial und triaxial strengthe of concrete, limit values of local stresses, ductility of reinforced concrete sections, limit states of RC deep beams, plastic hinges of beams and slabs, resistance of slabs on punching shear, etc. He participated in about twenty scientific, development and technological projects, as head of the project (5) and head of the subproject (5).

Designing and construction of concrete structures, production of studies, revisions, rehabilitation and reconstruction, of preliminary and final designs for a large number (several hundred) of structures, make an important part of the activities of Professor Aćić, for which he received a number of awards. The most important structures are: Serbian National Theatre building in Novi Sad, Yugoslav Airlines Hangar 2 at "Nikola Tesla" airport in Belgrade (the span being 136,0 m - the First Prize in 1984), Storehouse of the Belgrade Department Stores (40,000 m2), Production hall of "Utva" at Pancevo (100,000 m2, spans up to 45 m), Special military structures in Iraq, Business centre - tower in block 20 in New Belgrade, Sports Hall "Belgrade Arena" in New Belgrade (the base 133x103 m, First Prize in 1992) for 20,000 spectators, Water Tower at Šabac (the volume of 2400 m3 - First Prize in 1994), a thirty-five story business and residential building in Moscow, Sports Hall in Kosutnjak, Belgrade (span 44,0 m), as well as the other non-standard and specific constructions representing an important contribution to the development of structural engineering, both locally and abroad.