OLGIERD C. ZIENKIEWICZ, Foreign Member of AESS from 2002, CBE, FRS, FEng. is Professor Emeritus and Director of the Institute for Numerical Methods in Engineering at the University of Wales Swansea. He holds the UNESCO Chair of Numerical Methods in Engineering at the Technical University of Catalunya, Barcelona, Spain, and previously held the Joe C. Walter Chair of Engineering at the University of Texas at Austin, Texas, USA.

He was born 1921 in Caterham, England, attended primary and secondary schools in Poland, and obtained his BSc(Eng) 1943, PhD(Eng) 1945 and DSc 1965 at Imperial College, University of London, England. Also, he obtained Diploma of Engineering from Polish University of Technology, London 1946. From 1945 to 1949 he worked as the Senior Engineer in design and construction of dams, with Consulting Engineers Sir William Halcrow & Partners. 1949-57 he was lecturer at Department of Engineering, University of Edinburgh, Scotland. From 1957 to 1961 he was Professor of Structural and Civil Engineering at North Western University, Evanston, Illinois, USA. In 1961 he was appointed as Professor and Head of Civil Engineering at University of Wales, Swansea. From 1988 he is Professor Emeritus of University of Wales. In 1989 he was appointed as first Holder of UNESCO Chair of Numerical Methods in Engineering at University of Technology, Catalunya, Barcelona, Spain. He has been Visiting Professor at many universities, chairman of scientific committees for more international conferences, head of many research teams and consultant to numerous industrial organisations. Married to Helen (nee Fleming), and they have two sons and one daughter.

He has received 23 honorary degrees Doctor of Science, 1 honorary Professorship and 2 honorary Fellowship from the universities in Portugal, Ireland, Belgium, Norway, Sweden, China, Poland, Scotland, Germany, France, England, Italy, Hong Kong, Hungary and the United States. He has also received many special honors and medals including the title of Commander of the British Empire and the Royal Medal from HM Queen Elizabeth II, the “Carl Friedrich Gauss” medal of the West German Academy of Science, the Nathan Newmark Medal of the American Society of Civil Engineers, the James Alfred Ewing Medal of the Institution of Civil Engineers, (UK), the Worcester Warner Reed Medal and the Timoshenko Medal of the American Society of Mechanical Engineers, the Newton-Gauss Medal at the International Association for Computational Mechanics, the Gold Metal of Institution of Structural Engineering (UK) and the Gold Medal of the Institution for Mathematics and its Applications. He was elected to the Royal Society and the Royal Academy of Engineering (UK) in 1978 and is a Foreign Member of the United States National Academy of Engineering, of the Polish Academy of Science, of the National Academies of sciences in China and Italy (Academia Nazionale Dei Lincei).

His contributions range over the wide field of mechanics and engineering. Since his first paper in 1947 dealing with numerical approximation to the stress analysis of dams (using relaxation and finite differences), he has published 580 papers and written or edited 25 books. He is one of the early pioneers of the finite element method and the first to realise its general potential for solution of problems outside the area of solid mechanics. His books on the Finite Element Method were the first to present the subject as a complete methodology for the numerical solution of partial differential equations and remained unchallenged till 1972 when many others entered the area. “The Finite Element Method in Structural Mechanics”, McGraw Hill, 1967 (272 pp); “The Finite Element Method in Engineering Science”, McGraw Hill 1971 (521 pp). The later editions of the book “The Finite Element Method III”, McGraw Hill 1977 (787 pp) and “The Finite Element Method IV”, with R.L. Taylor (2 vols. Pp 1400) McGraw Hill, 1981/91, “The Finite Element Method V”, Butterworh-Heinemann, 2001, (1482 pp) today still remain the standard reference texts.

The research group formed by Professor Zienkiewicz at the University of Wales, Swansea became one of the major centers of finite element research. It is well known as the Institute for Numerical Methods in Engineering. Together with his team of researchers Professor Zienkiewicz contributed many fundamental developments to the method, which today make it the widely applicable tool of computational mechanics and engineering. Among these developments special mention can be made of isoperimetric element forms, thick plate/shell formulations and the use of reduced integration, the introduction of the patch test and of penalty forms, the treatment of hyperbolic convection equations and of incompressible and compressible fluid mechanics, and more recently the determination of error estimates and adaptive refinement. He introduced the, so-called, no-tension model for the analysis of brittle structures and pioneered the initial stress (or modified Newton) method for the solution of plasticity and visco-plasticity problem. His work introduced the application of the finite element method into such fields as fluid mechanics, electromagnetics, metal forming, geomechanics, etc. In recent years he started a new approach to error estimation which numerical studies show to be optimal in its performance and ease of application. This opened up the field of adaptive finite element analysis for practical applications (SPR recovery schemes and Zienkiewicz – Zhu estimates).

In his research career, he has personally supervised some 70 PhD students, many of whom today hold leading positions in academia and industry. He founded together with Professor R. H. Gallagher of Cornell University, USA, the first journal dealing with computational mechanics in 1968 (International Journal of Numerical Methods in Engineering) of which he was the Editor until 1998. Today this is still the major journal in the field of Numerical Computations.

He is a founder member of the French Association of GAMNI and of the International Association of Computational Mechanics (IACM) of which he was the first President (1968-1990). He served as member of Council of the Institution of Civil Engineers, UK, and was the Chairman of the Analysis and Design Committee of the International Congress for large Dams. He is a member of the Editorial Board of over 25 journals.

ОЛГИЕРД Ц. ЗЕНКИЕВИЧ, инострани члан АИНС од 2002. године, CBE, FRS, FEng. је професор у пензији и директор Института за нумеричке методе у инжењерству на Велшком Универзитету у Свонзију (Swansea, UK). Он држи UNESCO катедру за нумеричке методе у инжењерству на Техничком универзитету Каталоније у Барселони (Шпанија). Претходно је држао катедру имена Joe C. Walter за инжењерство на Универзитету Тексаса у Остину (Аustin, Теxаs, USA).

Рођен је 1921. године у Caterham (Енглеска), завршио је основно и средње школовање у Пољској и стекао степене BSc(Еng) 1943, Ph.D(Еng) 1945. и DSc 1965. на Империјалном колеџу у Лондону. Стекао је, такође, диплому инжењера на Пољском универзитету за технологију у Лондону 1946. Од 1945. до 1949. радио је као старији инжењер на пројектовању и изградњи брана у Consulting Engineers Sir William Halcrow & Partners. у Лондону. Од 1949. до 1957. је био предавач на Департману за инжењерство Универзитета у Единбургу (Шкотска). Од 1957. до 1961. био је редовни професор за конструкторско и грађевинско инжењерство на North Western универзитету у Еванстону (Илиноис, САД). Године 1961. изабран је за редовног професора и шефа Департмана за грађевинарство Велшког универзитета у Свонзију. Од 1988. је Професор Универзитета Велса у пензији. Године 1989. је изабран за шефа UNESCO катедре за нумеричке методе у инжењерству на Универзитету Каталоније у Барселони. Био је гостујући професор на многим универзитеима, председавајући научних комитета многих међунардних конференција, руководилац истрживачких тимова и консултант већег броја привредних организација. Ожењен је супругом Хеленом и имају два сина и ћерку.

Носилац је 23 титуле почасног доктора наука, једног звања почасног професора и два звања почасног члана на универзитетима у Португалу. Ирској, Белгији, Норвешкој, Шведској, Кини, Пољској, Шкотској, Немачкој, Француској, Енглеској, Италији, Хонг Конгу, Мађарској и САД. Добио је такође много посебних почасти и медаља укључујући титулу Командира Британске Империје (Commander of the British Empire ) и Краљевску медаљу (Royal Medal) од Њ.В Краљице Елизабете II, „Carl Friedrich Gauss” медаљу Академије наука Западне Немачке, Nathan Newmark медаљу Америчког друштва грађевинских инжењера, James Alfred Ewing медаљу Институције грађевинских инжењера (UK), Worcester Warner Reed медаљу и Timoshenko медаљу Америчког друштва машинских инжењера, Newton-Gauss медаљу Интернационалне асоцијације за нумеричку механику, златну медаљу Институције инжењера конструктора (UK) и златну медаљу Институције за математику и њене примене. Изабран је за члана Краљевске академије --(Royal Society) и Краљевске инжењерске академије 1978. Он је инострани члан Националне инжењерске академије САД, Пољске академије наука, националних академија наука Кине и Италије (Academia Nazionale Dei Lincei ).

Његови научни доприноси обухватају широко подручје механике и инжењерства. Од његовог првог рада из 1947., који се односи на нумеричке апроксимације анализе напона брана (користећи методе релаксације и коначних разлика), објавио је 580 радова и написао или издао 25 књига. Он је један од првих пионира методе коначних елемената и први који је остварио њен генерални потенцијал за решавање проблема изван области механике чврстог тела. Његове књиге о Методи коначних елеманата биле су прве које су ову методу представиле као комплетну методологију за нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина и остале непромењене до 1972. када су многи други ушли у ову област. “The Finite Element Method in Structural Mechanics”, McGraw Hill, 1967 (272 с.); “The Finite Element Method in Engineering Science”, McGraw Hill 1971 (521 с.). Каснија издања књиге „“The Finite Element Method III”, McGraw Hill 1977 (787 с.) , “The Finite Element Method IV”, са R.L. Taylor (2 vols. с. 1400) McGraw Hill, 1981/91, “The Finite Element Method V”, Butterworh-Heinemann, 2001, (1482 с.). Ове књиге и данас представљају стандардне референтне текстове.

Истраживачка група коју је формирао професор Женкјевич на Велшком универзитету у Свонзију, постала је један од главних центара за истраживања коначних елемената. То је веома познат Институт за нумеричке методе у инжењерству. Заједно са својим тимом истраживача, професор Женкиевич је допринео многим фундаменталним унапређењима методе која данас представља широко применљиво средство у нумеричкој механици И инжењерству. Посебно треба истаћи увођење форми изопараметарских елемената за анализу дебелих плоча и љуски, употребу редуковане интеграције, увођење „patch” теста и „penalty” форми, третмана хиперболичких конвекционих једначина у механици стишљивог и нестишљивог флуида, као и од недавно одређивање грешака апроксимације и адаптивног утачњавања мрежа коначних елемената. Он је увео тзв. модел без затезања за анализу кртих конструкција и био иницијатор метода иницијалних напона (или модификованог Њутновог метода), за решавање проблема пластичности и вископластичности. Увео је, такође, примену методе коначних елемената у такве области као што су механика флуида, електромагнетика, обликовање метала, геомеханика, итд.

Последњих година је започео је рад на новом приступу процени грешке код нумеричких студија, који се показао оптималним у погледу перформанси и лакоће примене. Ово је отворило поље адаптивне анализе коначних елемената за практичне примене (SPR повратне шеме и Zienkiewicz – Zhu процене). У својој истраживачкој каријери лично је био ментор неких 70 доктораната, од којих многи данас имају водеће положаје на универзитетима и у привреди. Заједно са професором R.H. Gallagher са Корнел универзитета (САД) основао је 1968. године први часопис који се бавио нумеричком механиком („International Journal of Numerical Methods in Engineering ”), чији је уредник био до 1998. Ово је још увек главни часопис у области нумеричких анализа и прорачуна. Он је члан оснивач Француске асоцијације GAMNI и Међународне асоцијације за нумеричку механику (IACM) чији је био први председник (1968-1990). Био је члан Савета Институције грађевинских инжењера (UK), и председавајући Комитета за анализу ипројектовање Међународног конгреса за велике бране. Члан је издавачких савета за више од 25 часописа.