MIHAILO TRIFUNAC, Foreign Member of AESS from 1999, Full Professor of the Faculty of Civil Engineering, University of South Carolina, was born on November 7, 1942 in Kikinda by father Dimitrije and mather Vera, born Vaić. He graduated from the Faculty of Civil Engineering, University of Belgrade in 1965. He received his M.Sc. degree in Civil Engineering from Princeton University in 1966 and a Ph.D. degree in Civil Engineering and Geophysics from California Institute of Technology in 1969.

He held the following professional positions: Research Fellow in Applied Mechanics at California Institute of Technology (1969-1970), Research Scientist and Lecturer at Lamont-Doherty Geological Observatory of Columbia University (1970- 1971), Assistant Professor of Applied Science at California Institute of Technology (1972-1975), Associate Professor of Civil Engineering at University of Southern California (1976-1980), and has been Professor of Civil Engineering at University of Southern California since 1980. He was also Consultant to the Advisory Committees on Reactor Safeguards (1971-1994) and on Nuclear Waste (1989-1994) of the U.S. Nuclear Regulatory Commission, a Consultant and lecturer of United Nations Development Program (in India, Yugoslavia and Soviet Union), and a J.S.P.S. Research Professor at the School of Civil Engineering of Kyoto University, Japan (1988-1989). He is a member of the following professional societies: American Geophysical Union, American Society of Civil Engineers, Seismological Society of America, Sigma Xi, Earthquake Engineering Research Institute, Indian Society of Earthquake Technology, and New York Academy of Sciences.

He is a member of the editorial boards of the journals Soil Dynamics and Earthquake Engineering, Journal of Indian Society of Earthquake Technology, and Journal of Seismology and Earthquake Engineering. He has served on the following committees: Panels on Strong Motion Seismology and on National, Regional and Local Seismograph Networks, of Committee of Seismology, U.S. National Academy of Sciences; and has participated in UNESCO Symposium of Experts on Strong Motion Seismology and in ATC-3 Effort for Development of Earthquake Resistant Design Code.

He has presented numerous scientific papers and lectures at national and international conferences, and professional meetings. His honors and awards include: Earthquake Technology Award for the paper “Order Statistics of Peaks of the Response to Multi-Component Seismic Excitation” in 1989 and Hanumatacharya Joshi Award in 1991 for best paper in Structural Dynamics, both from Indian Society of Earthquake Technology, and Senior Research Award in 2000 from the USC School of Engineering. He lives in Arcadia, California, with his wife Professo Maria Todorovska.

Professor Trifunac's research is in the fields of Earthquake Engineering and Engineering Seismology, and includes work on the following topics: interpretation of strong earthquake ground motion following major earthquakes in California; studies of the earthquake source mechanism including the first inverse studies of the distribution of fault slip; mathematical modeling of scattering and diffraction of strong motion waves from near surface topographies and wave propagation in alluvial deposits; statistics of earthquake triggering; studies of microtremors and microseisms; empirical modeling of frequency dependent attenuation, Fourier and Response Spectra, and duration of strong earthquake ground motion; development of the principles of seismic zonation based on Uniform Hazard Spectrum; development of methods for synthesizing artificial strong ground motion time series; investigation of soil-structure interaction for buildings and bridges; development of instrument correction algorithms for selected seismic transducers; development of new methods for automatic digitization of accelerograms; ambient vibration testing of full-scale structures; analysis of wave propagation in structures, development of new seismic design criteria based on energy and power of strong motion waves; development of energy based criteria for liquefaction of water saturated sands; mathematical modeling of tsunami generation by submarine earthquakes, slides and slumps; etc.

He has more than 330 papers in scientific and engineering literature (journals, technical reports, conferences and workshop proceedings). A list of his publication can be found at www.usc.edu/dept/civil_eng/Earthquake_eng/.

He has developed or co-developed the following software packages: LeAuto for automatic digitization and LeBatch for automatic processing of strong motion accelerographs, both used by government agencies in the U.S. and in many earthquake engineering laboratories abroad; SYNACC for generation of artificial accelerograms (translations and rotations); NEQRISK for seismic hazard assessment. He was one of the pioneers in deployment of modern strong motion arrays in the U.S. (Bear Valley Array in 1972-73, San Jacinto Array in 1973-1974, and Los Angeles Strong Motion Array in 1979-1980). His research over the years has been funded by the U.S. Nuclear Regulatory Commission, U.S. Geological Survey, U.S. National Science Foundation, California Department of Transportation, City and County of Los Angeles, Airforce Office of Scientific Research, etc.

He has taught courses on strong motion seismology at Columbia University, on earthquake engineering and structural dynamics at Caltech, and on mechanics, engineering mathematics, earthquake engineering, theory of structures, and reinforced concrete design at the University of Southern California. He has guided many M.Sc. and Ph.D. students and postdoctoral research associates.

МИХАИЛО ТРИФУНАЦ, инострани члан АИНС од 1999. године, редовни профессор Грађевинског факултета Универзитета Јужне Калифорније (САД), рођен је 7. новембра 1942. године у Кикинди, од оца Димитрија и мајке Вере, рођене Ваић. Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду 1965. године, магистрирао на Грађевинском факултету Принстонског универзитета 1966. године и докторирао на Грађевинском одсеку и Геофизици на Калифорнијском Институту Технологије (Caltech) 1969. године.

Био је Research Fellow на Примењеној механици Калифорнијског технолошког института (1969-1970), Research Scientist и Предавач на Lamont-Doherty Geological Observatory Колумбијског универзитета (1970-1971), Доцент примењене науке на Калифорниском институту технологије (1972-1975), Ванредни професор Грађевинског факултета Универзитета Јужне Калифорније (1976-1980) , Професор на истој школи од 1980. Био је консултант Савета безбедности за нуклеарне реакторе (1971- 1994) и за организацију геолошких складишта потрошеног нуклеарног горива (1989-1994) Америчке нуклеарне комисије, консултант и предавач Програма за развој Уједињених нација (UNDP) у Индији, Југославији и Совјетском Савезу, и професор Јапанског друштва за промоцију науке (ЈSPS) на Грађевинском факултету Кјото Универзитета, Јапан (1988-1989).

Члан је American Geophysical Union, American Society of Civil Engineers, Seismological Society of America, Sigma Xi, Earthquake Engineering Research Institute, Indian Society of Earthquake Technology, and New York Academy of Sciences.

Члан је уредничког савета часописа Soil Dynamics and Earthquake Engineering, Journal of Indian Society of Earthquake Technology, and Journal of Seismology and Earthquake Engineering.

Био је члан Panels on Strong Motion Seismology and on National, Regional and Local Seismograph Networks, of Committee of Seismology, U.S. National Academy of Sciences; учествовао је на UNESCO Symposium of Experts on Strong Motion Seismology и у АТC-3 програму за развој асеизмичких прописа.

Представљао је своје радове и држао предавања на националним и интернационалним конференцијама И професионалним скуповима. Добитник је награда: Earthquake Technology за рад „Order Statistics of Peaks of the Response to Multi-Component Seismic Excitation” 1989. године и Hanumatacharya Joshi награде 1991. године за најбољи рад у динамици конструкција, обе од Индијског друштва за земљотресну технологију. Добитник је Senior Research Award у 2000. години од Инжењерске школе Универзитета Јужне Калифорније. Живи у Аркадији, Калифорнија, са супругом и сарадницом Проф. Маријом Тодоровском.

Проф. др Трифунац се бави истраживачким радом у области земљотресног инжењерства и инжењерске сеизмологије. Важније теме његовог рада су усмерене ка: интерпретацији силног померања тла за време већих земљотреса у Калифорнији; истраживањима механизма жаришта и прве инверзне анализе померања на раседу; математичким моделирањем одбијања и дифракције силних таласа од површинске топографије и простирање таласа кроз седиментне слојеве; статистици побуђења земљотреса; студијама микротремора; емпиричком моделирању фреквентно-зависне атенуације Fourier and Response Spectra, и трајања силног померања; развоју принципа за сеизмичку зонацију на бази Uniform Hazard Spectrum;; развоју метода за синтетичну оцену силног померања у времену; студијама интеракције тла и конструкције за зграде и мостове; развоју алгоритама за корекцију одговора сеизмичких инструмената; развоју метода за аутоматску дигитализацију акцелерограма; мерењу одговора конструкција методом амбијентних вибрација; анализи простирања таласа у конструкцијама и развоју нових метода асеизмичког пројектовања на бази енергије сеизмичких таласа; развоју критеријума за оцену ликвифакције у водом засићеним песковима; моделирању извора цунами таласа узрокованим земљотресима и подводним клизиштима; итд.

Објавио је више од 330 радова у научној и инженерској литератури. Комплетна листа његових публикација налази се на www.usc.edu/dept/civil_eng/Earthquake_eng/. Развио је и учествовао у развоју следећих софтверских пакета: LeAuto – за аутоматску дигитализацију акцелерограма и LeBatch – за аутоматско процесирање акцелерограма (ови програми се користе у америчким владиним агенцијама И у многим лабораторијама за земљотресно инжењерство у свету); SYNACC – за вештачку симулацију акцелерограма (транслације и ротације); NEQRISK – за анализу сеизмичкох хазарда. Један је од пионира у развоју модерних сеизмичких мрежа за посматрање силног померања у Америци (Bear Valley Array 1972-73, San Jacinto Array 1973-1974, Los Angeles Strong Motion Array 1979-1980). Његов истраживачки рад финасиран је од стране U.S. Nuclear Regulatory Commission, U.S. Geological Survey, U.S. National Science Foundation, California Department of Transportation, City and County of Los Angeles, Airforce Office of Scientific Research, итд. Предавао је Сеизмологију силних померања на Колумбија универзитрету, Земљотресно инжењерство и Динамику конструкција на Калифорнијском институту технологије (CALTECH), Механику, Инжењерску математику, Земљотресно инжењерство, Теорију конструкција и Армирани бетон на Универзитету Јужне Калифорније (USC). Ментор је многих М.Sc и Ph.D. студената и постдокторских истраживача.