RADIVOJE S. POPOVIĆ, foreign member of Academy of Engineering Sciences of Serbia (AESS) since 2007, was born on April 12, 1945 in Kraljevo, by father Sava and mother Jelena, b. Sadovski. He finished high technical school in Niš in 1961. He received Dipl.Ing. degree from the Faculty of Electrical Engineering, University of Belgrade, in 1969; and M.Sc. and Ph.D. degrees from the Faculty of Electronic Engineering, University of Niš, in 1973 and 1978, respectively. The subject of his Ph.D. thesis was the electron transport trough thin barriers in semiconductor devices. He speaks Serbian, English, German, French, and Russian. He is married and has two daughters.

From 1969 to 1981, Dr. Popović worked for Semiconductor factory of Electronics Industry Corp. in Niš, Serbia – first as an R&D engineer, and then, from 1978 to 1981, as manager of the development of CMOS integrated circuits. In 1982 he moved to Switzerland, where he still leaves. From 1982. to 1993. he worked for Central R&D Laboratory of Landis und Gyr Corp., Zug, Switzerland – first as a scientist, and then, from 1983 as leader of the micro-technology group; and from 1991. to 1993. as vice-president of the Central R&D Laboratory. Since 1994., he has been with Swiss Federal Institute of Technology (EPFL), Lausanne – first as associated professor, and since 1997 as full professor for micro-technology systems. Prof. Popović teaches courses in physics of semiconductor devices, microelectronics, sensors, and microsystems. He supervised 20 doctoral theses. He was member of the boards of directors of big Swiss R&D programs in the field of micro and nano-systems LESIT and MINAST, and member of the steering committees of the international conferences in the field of sensors and actuators Transducers, Eurosensors, and EMSA. In his free time, he founded and managed 4 start-up high-tech companies: Sentron AG, Senis GmbH, and Ametes AG in Switzerland; and Sentronis AD in Serbia. Since 1992. Dr. Popović is full member of Swiss Academy of Engineering Sciences (SATW). Since 2007 his biagraphy appears in the anual edirtions of the book „Who is who in the world“ (Marquis, USA), and in 2008 his biography was selected to be published in the book „2000 outstanding intellectuals of the 21st century“ (IBC, Great Britain).

Dr. Popović has published more then 260 scientific papers in journals (122) and conference proceedings (139). His journal papers and books were cited 850 times (ISI Web of Science, April 2008). His book about Hall devices (R.S. Popović, "Hall Effect Devices", 2nd ed., Institute of Physics Publishing, 2004) is considered the reference book in the field of Hall magnetic sensors. He is a chapter author in 6 multi-author books on sensors. He is also the author or co-author of 63 patent applications, which were cited 390 times (Derwent Innovation Index, April 2008) and published in 237 patent documents around the world (espacenet, April 2008).

The most significant scientific contributions of Dr. Popović are the proposals and analysis of novel semiconductor devices, particularly magnetic and optical sensors, with the then unknown structures and characteristics. For example: the vertical Hall device is the first Hall element that responds to a magnetic field parallel with the chip surface (and not to a field perpendicular to the chip, as it had been taught by all textbooks since Hall’s times); the magnetic sensors with integrated ferromagnetic layer feature novel planar structure, and were realized by a novel fabrication process of integrating non-compatible materials – amorphous metal and silicon wafers; the selective sensor for ultra-violet light, in which the potential barriers made by doping are used for separating the charge carriers generated by photons of different energies; the integrated photo-diode for detecting single photons demonstrates that it is feasible to integrate something that was considered possible only by a combination of discrete components; and the avalanche transistor for detecting single electrons makes possible for the first time measuring electrical currents in an integrated circuit of the order of ato-amperes.

The technological aspects and applications of these semiconductor devices are described in Popović’s patents. These patents provide the basis for the production of many innovative products in several countries. For example: The world’s first electronic counter of electrical energy, series-produced by the Swiss company Landis und Gyr, was based on the Popović’s vertical Hall device; the vertical Hall devices also enabled the development of a world’s unique three-axis Hall probe, a key element of three-axis teslameters, which are used as reference instruments in the leading physics laboratories around the world, and are produced in Switzerland and Serbia; magnetic sensors of angular position and electrical current, based on the Hall sensors with integrated ferromagnetic layer, are produced in Switzerland, Belgium, and Japan, and their applications are under development also in USA. The most important application of these sensors is in automotive industry; and very sensitive two- and three-axis magnetic sensors based on the same technology are used as electronic compass, which are applied in watches and in navigation equipment in cars and mobile telephones; the UV sensors are applied in flame detectors; and the integrated single-photon detectors made possible the development of novel supper-fast 3-D cameras, which have been currently developed in Switzerland and in Japan.

РАДИВОЈЕ С. ПОПОВИЋ, инострани члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС) од 2007. године, рођен је 12. априла 1945. године у Краљеву, од оца Саве и мајке Јелене, рођене Садовски. Средњу техничку школу је завршио у Нишу 1961. Дипломирао је на Одсеку за техничку физику Електротехничког факултета у Београду 1969. Магистрирао је на Електронском факултету у Нишу 1973. и докторирао на истом факултету 1978. године у области транспорта електрона кроз танке баријере у полупроводничким направама. Говори српски, енглески, немачки, француски и руски језик. Ожењен је и има две кћери.

Од 1969. до 1981. Године Др. Поповић је радио у Фабрици полупроводника Електронске индустрије у Нишу – прво као инжењер у развоју, а од 1978. до 1981. као шеф оделења за развој ЦМОС интегрисаних кола. 1982. године се преселио у Швајцарску, где и сада живи. Од 1982. до 1993. године радио је у Централној лабораторији за истраживање и развој предузећа Landis und Gur, у Цугу, у Швајцарској – прво као истраживач, од 1983. као шеф групе за микротехнику, а од 1991. до 1993. као вице-директор Централне лабораторије. Од 1994. ради у Швајцарском федералном техничком универзитету у Лозани (ЕPFL) - прво као ванредни професор, а од 1997. као редовни профессор за микро-техничке системе. На EPFL-у проф. Поповић предаје физику полупроводничких направа, микроелектронику, сензоре и микросистеме. Под његовим руководством урађено је и одбрањено 20 докторских теза. Био је члан управних одбора великих Швајцарских научно-истраживачких програма у области микро и нано-система LESIT и MINAST и члан управних одбора међународних конференција у области сензора и актуатора Transducersс, Eurosensors и ЕМSА. У слободном времену је основао и водио 4 старт-ап предузећа високе технологије: Sentron AG, Senis GmbH и Ametes AG у Швајцарској и Sentronis AD у Србији Др. Поповић је од 1992. године редован члан Швајцарске академије техничких наука (SATW). Од 2007. његова биографија се штампа у годишњим издањима књиге „Ко је ко у свету“ (Маrquis, САД), а у 2008. је уврштена и у књигу „2000 изузетних интелектуалаца 21. века“ (IBC, Велика Британија).

Др. Поповић је објавио више од 260 научних радова у часописима (122) и у зборницима радова са конференција (139). Његови радови у часописима и књигама су цитирани 850 пута (ISI Web of Science, април 2008). Његова књига о Холовим елементима (Р.С. Поповић, "Hall Effect Devices", 2nd ed., Institute of Physics Publishing, 2004) важи за референтну књигу у области Холових магнетских сензора. Написао је и по једно поглавље у 6 књига са висе аутора. Он је и аутор или ко-аутор 63 патентних пријава, које су цитиране око 390 пута (Derwent Innovation Index ) и објављене у 237 патентних докумената широм света (espacenet , април 2008.).

Најзначајнији научни доприноси Др. Пововића су предлози и анализа нових полупроводничких направа, посебно магнетских и оптичких сензора, са до тада непознатим структурама и особинама. На пример: вертикални Холов елемент је први Холов елемент који је осетљив на магнетско поље паралелно са површином полупроводничке плочице (а не на поље управно на плочицу, како је писало у свим књигама од времена Хола па до тада); магнетски сензори са интегрисаним феромагнетским слојем су остварени захваљујући новим планарним структурама (уместо три-димензионалних структура, које су биле познате до тада) и новим технолошким процесом интеграције технолошки не-компатибилних материјала – аморфног метала и силицијумских плоцица; селективни сенсор за ултраљубичасту светлост у коме се користе потенцијалне баријере направљене допирањем за раздвајање фото-електрона генерисаних фотонима различитих енергија; интегрисана фото-диода за детекцију појединачних фотона показује да је могуће реализовати у облику интегрисаног кола нешто што се до тада сматрало могућим само помоћу комбинације дискретних елемената; лавински транзистор за детекцију појединачних електрона по први пут омогућава мерење струје реда ато-ампера у интегрисаном колу.

Техничке стране и примене ових полупроводничких направа су описане у Поповићевим патентима, на бази којих се производе многи иновативни производи у више земаља света. На пример: електронско бројило електричне енергије које је прво у свету ушло у велико-серијску производњу (у фирми Landis und Gur, у Цугу, у Швајцарској), било је базирано на Поповићевом вертикалном Холовом елементу; на бази вертикалних Холових елемената је развијена и у свету јединствена три-аксијална интегрисана Холова сонда, кључни део три-аксијалних тесламетара, који се користе као референтни инструменти у водећим физичким лабораторијама широм света, а производи се у Швајцарској и у Србији; магнетски сензори угла и струје, базирани на Холовим сензорима са интегрисаним феромагнтским слојем, производе се у Швајцарској, Белгији и Јапану, а њихове примене се развијају и у САД. Ови сензори се највише користе у ауто-индустрији; а врло осетљиви дво- и три-аксијални магнетски сензори базирани на истој технологији се користе као електронски компаси, који се уграђују у ручне сатове и навигационе уређаје у аутомобилима и мобилним телефонима; УВ сензори се користе у детекторима пламена; а интегрисани детектори фотона омогућавају развој нових супер-брзих 3-Д камера, чији је развој у току у Швајцаркој и у Јапану.