PETAR DASKALOV, foreign member of the AESS since 2006., graduated mining engineer, prominent mining expert, full professor of the Mining and Geology University “St. Ivan Rilski” in Sofia, Bulgaria, now retired, was born on August 1^st, 1931. He completed the Civil Engineering School “Hristo Botev” in Sofia, at the Construction department in 1949. He graduated in 1956 from the Mineral resources exploitation Department of the University of Mining and Geology “St. Ivan Rilski” in Sofia. He completed the doctoral studies in 1961 at the Technical Institute of the Bulgarian Academy of Sciences. He was elected assistant researcher at the Technical Institute of the Bulgarian Academy of Science in 1959. He defended his doctoral thesis in 1961, at the Bulgarian Academy of Science. Prof. Daskalov was elected associate professor in 1966, at the Institute for Mining and Mineral Processing of the Technical Institute of the Bulgarian Academy of Sciences, and full professor in 1976. at the Mining and Geology University “St. Ivan Rilski” in Sofia. Prof. Daskalov held invited lectures and has been a fellowship researcher in Russia, Georgia, Kazakhstan, Romania, Poland, Czechoslovakia, Serbia, Macedonia, Hungary, Tunis, Greece and Germany. Professor Petar Daskalov, as one of the most prominent mining experts in Bulgaria made significant contributions in the area of mine technologies, mine construction and management of production. He made operational contributions to the construction of the most important mines in Bulgaria. He is the author or co-author of 180 scientific and development projects, assessment and programs in mining, the mineral-raw material complex in the broadest sense, legislation and regulations, standards, mine management, etc., and 260 scientific and professional papers, textbooks and monographs. He is the author or co-author of 10 patents. As the engineer, and top expert, he had worked on operative tasks or as a main researcher in solving the numerous problems of the most significant Bulgarian mines: Maritsa, Elacite, Anthracite, and Celopek. By contributing the work of many professional and scientific associations, institutions and ministries for industry, economics and energetic, he had significantly contributed to the development and reputation of the mining engineering. He mentored over 30 master thesis and doctoral dissertations. He had organized numerous scientific and professional meetings of national, regional, and global importance. The influence of professor Daskalov on improvement of cooperation and its form between the Serbian and Bulgarian mining professionals is significant, especially in retaining the collegial relations in the past, as well as fostering the institutional cooperation of the Union of Mining and Geological Engineers of Serbia and the Scientific and Technical Union for Mining, Geology and Metallurgy of Bulgaria. He had significantly contributed to the realization of an idea and organization of the First Balkan Mining Congress in Varna in 1995. He is a foreign member of the Academy of Mining Sciences of Russia, full member of the International Academy of Mineral Resources in Moscow, and the International Academy of Sciences for Ecology and Environmental Protection in St. Petersburg. He is a member of the Managing Council of the Scientific and Technical Union for Mining, Geology and Metallurgy of Bulgaria, National Committee of Bulgaria for mining. He was a Vice-president of the XVI World Mining Congress and the Vice-president of the Scientific and Technical Union for Mining, Geology and Metallurgy of Bulgaria.

ПЕТАР ДАСКАЛОВ, инострани члан АИНС од 2006. године, дипломирани инжењер рударства, угледан рударски стручњак, редовни професор у пензији Рударског и геолошког универзитета ''Св. Иван Рилски'' у Софији, Бугарска, рођен је 01.08.1931. Завршио је Грађевинску школу ''Христо Ботев'' у Софији, Конструктивни смер, 1949, студије на Смеру за експлоатацију минералних сировина Рударског и геолошког универзитета ''Св. Иван Рилски'' у Софији, 1956, и докторске студије на Техничком институту Бугарске академије наука 1961. За истраживача сарадника на Техничком институту Бугарске академије наука, изабран је 1959. Докторску дисертацију одбранио је 1961. на Бугарској академији наука. У звање ванредног професора биран 1966. на Институту за рударство и ПМС, Техничког института Бугарске академије наука, а у звање редовног професора 1976. на Рударском и геолошком универзитету ''Св. Иван Рилски'' у Софији. Боравио је студијски, или држао наставу по позиву у Русији, Грузији, Казахстану, Румунији, Пољској, Чехословачкој, Србији, Македонији, Мађарској, Тунису, Грчкој и Немачкој. Професор др Петар Даскалов као један од најугледнијих бугарских рударских стручњака, дао је значајне научне и стручне доприносе у области рудничких технологија, изградње рудника и менаџмента производње, запажене оперативне инжењерско-креативне доприносе дао је у изградњи најзначајнијих рудника у Бугарској. Аутор или коаутoр је 180 научних и развојних пројеката, прогноза, и програма из рударства, минерално-сировинског комплекса у ширем смислу, законске и нормативне регулативе, стандарда, рудничког менаџмента и слично, 260 научних и стручних радова, стручних књига и монографија. Аутор је или коаутор 10 заштићених проналазака (патената). Као инжењер и врхунски стручњак радио је на оперативним пословима или као пројектант у решавању многобројних проблема најзначајнијих бугарских рудника, Марица, Елаците, Антрацит и Челопек. Учешћем у раду бројних стручних и научних асоцијација, институција и министарстава за индустрију, економију, енергетику значајно допринео развоју и подизању угледа рударског инжењерства. Руководио је израдом преко тридесет магистарских теза и докторских дисертација. Организатор је великог броја научних и стручних скупова националног, регионалног и светског значаја. Запажен је утицај професора Даскалова на унапређење облика и садржаја сарадње, нарочито на чувању колегијалних односа између српских и бугарских рударских стручњака у времену које је иза нас, као и у неговању међуинституционалне сарадње Савеза инжењера рударске и геолошке струке Србије и Научног и техничког савеза за рударство, геологију и металургију Бугарске. Значајно је допринео остварењу идеје и организовању Првог балканског рударског конгреса у Варни 1995. Инострани је члан Академије рударских наука Русије, редовни члан Интернационалне академије минералних ресурса у Москви, и Интернационалне академије наука за екологију и заштиту природе у Петрограду. Члан је Управног савета Научног и техничког савеза за рударство, геологију и металургију Бугарске, Националног комитета Бугарске за рударство. Био је потпредседник XVI светског рударског конгреса и потпредседник Научног и техничког савеза за рударство, геологију и металургију Бугарске.