FELIX LEONIDOVICH CHERNOUSKO, Foreign Member
of AESS from 2004, born on May 16, 1938 in St. Petersburg, Russia
(formerly Leningrad, USSR); 1955. Graduated from a high school, awarded
a gold medal for his successes at school; 1955 – 1961. Student of the
Moscow Institute of Physics and Technology; 1961. Graduated from the
Aeromechanical Faculty of the Moscow Institute of Physics and Technology
with honor, received the degree of Engineer Physicist. Entered the
postgraduate course at the same Institute; 1964. Finished the postgraduate
course and received the Candidate of Sciences (Ph.D.) degree in
mechanics for the dissertation on dynamics of satellites; 1964 – 1968.Junior,
Senior Researcher at the Computational Center of the Russian Academy of Sciences. Research on computational methods of optimal control, dynamics of
satellites, hydrodynamics; 1968.Head of Laboratory for Control of Mechanical
Systems and Principal Researcher at the Institute for
Problems in Mechanics of the Russian Academy of Sciences: Research on dynamics,
control theory, astronautics and robotics; a team of 20
co-workers; 1969. Received the Doctor of Sciences degree
in mechanics at the Moscow Institute of Physics and Technology for the
dissertation on dynamics of bodies containing liquid masses; 1974.
Professor, Head of a Chair at the Moscow Institute
of Physics and Technology; 1993 – 2003. Member, Chairman of the Expert Council
for Mathematics, Mechanics, and Informatics at the Russian
Foundation for Basic Research; 2004 – Director,
Institute for Problems in Mechanics of the Russian Academy of Sciences.
Awards, distinctions: 1961. First Prize (a Medal) at the USSR Contest of student's research works; 1971. Medal for Valor in Labor from the Soviet Government; 1971. Leninsky Komsomol Prize (the highest Soviet award for scientists under 33) for research in mechanics; 1980. The USSR State Prize for Science and Technology for research on dynamics of rigid bodies containing liquid masses; 1990. Two, medals at the World Robot Olympics (Glasgow, UK) for wall-climbing robots; 1993. Korber Prize for the European Science (Germany) for research on control of mobile robots; 1997. Soros Professor (Honorary Degree); 1998. Alexander von Humboldt Research Award (Germany) for research in mechanics; 1998. Russian State Prize for Science and Technology for research on control of mechanical systems.
Memberships: 1972. Russian National Committee of Theoretical and Applied Mechanics, Scientific Councils at the Russian Academy of Sciences and Lomonosov Moscow State University; 1992. Full Member (Academician) of the Russian Academy of Sciences; 1994. International Society for the Interaction of Mathematics and Mechanics; 1995. Academy of Nonlinear Sciences; 1997. Serbian Academy of Sciences and Arts Member of the Bureau of the Division at the Russian Academy of Sciences; 1999. Russian National Committee on Automatic Control, Member of the Bureau International Academy of Astronautics; 2002. European Academy of Sciences; 2004 Academy of Engineering Sciences of Serbia and Montenegro.
Results in science and engineering: Professor F. L. Chernousko has made major contributions to the fields of mechanical engineering, control theory and systems, and also to applied mathematics. He is an author of 9 monographs on mechanics, control and robotics (two of them published in the USA), more than 150 papers published in reviewed scientific journals, and more than 100 papers published in the proceedings of the Russian and international congresses and conferences. He was an invited lecturer at a number of international scientific meetings, including several congresses on mechanics and robotics in Yugoslavia.
In his research, Professor F. L. Chernousko combines rigorous scientific analysis and practical approach to engineering problems in mechanics. control and robotics; From the beginning of 60's, Prof. Chernousko took an active part in the Russian space program. He investigated nonlinear oscillations and rotations of satellites about their centers of mass under the action of various external and internal perturbations. His results and methods were used for the evaluation of the orientation of satellites. Chernousko created a theory of motions of spacecraft with tanks containing viscous liquid. He showed that the influence of the viscosity of liquid on the attitude dynamics can be described by certain tensors responsible for the energy dissipation. This theory made it possible to calculate damping coefficients for the spacecraft motion about the center of mass. Fundamental results and practical methods developed by Prof. Chernousko were widely used both by scientists and engineers for the analysis of attitude dynamics of spacecraft. In particular, his results were used for the design of passive dampers containing viscous liquid for the stabilization and damping of the spacecraft attitude.
Chernousko investigated dynamical behavior of liquids in zero gravity and low gravity conditions which exist on board of satellites and spacecraft. He analyzed equilibrium, stability, oscillations and nonstationary motion of liquid in the presence of capillary forces and small accelerations. His investigations confirmed by experiments were used for the design of a special space propulsion system. F. L. Chernousko has obtained important results in control theory and applications. He proposed and developed new efficient numerical methods for optimal control. His methods became a tool widely used by the author, his colleagues, and other researcher for trajectory optimization of rockets, optimal maneuvers of airplanes; optimization of cranes carrying swinging cargoes, various machines and robots. Chernousko made an important contribution to the control theory in the presence of uncertainties caused by external perturbations and observation errors.In robotics, Chernousko investigated optimal and suboptimal motions of robotic manipulators. He studied, both theoretically and experimentally, the elastic flexibility of industrial robots and analyzed oscillations of manipulators due to their elastic compliance. Chernousko actively participated in developing new wall-climbing robots which can move along vertical, horizontal, and slope surfaces using pneumatic grippers. These robots showed good performance for various, technological operations (inspection, cleaning, cutting, fire-fighting; etc.) on the walls of structures. He investigated the dynamics of turbo-crawling robots. Recently, Chernousko proposed a new type of mobile robots based on snake-lake locomotions of a multilink mechanism without legs or wheels. He investigated possible motions of these systems, determined their optimal geometrical and mechanical parameters. The prototype of the robot showed good performance.Chernousko has actively participated in a number of other engineering projects, including a vibrational generator for concrete production, new transportation systems, a compensator for a motor of a boring machine, etc.
Being a Professor of the Moscow Institute of Physics and Technology for 30 years, Chernousko has supervised more than 30 Ph. D. dissertations, and 15 of his former students became Doctors of Sciences and Professors. He delivered lectures at universities and institutes in Moscow, St. Petersburg, London, Paris, Rome, Belgrade, Berlin, Munich, Hamburg, Stuttgart, Heidelberg, Warsaw, Vienna; Delhi, Calcutta, Hanoi etc.
Prof. Chernousko is a member of Editorial Boards of several Russian and international scientific journals, including Journal of Applied Mathematics and Mechanics (PMM), Journal of Computer and Systems Sciences International, Multibody System Dynamics, Zeitschrift fur angewandte Mathematik und Mechanik (ZAMM), Mechanics Based Design of Structures and Machines, Optimization and Engineering; Facta Universitatis (Nis).
ФЕЛИКС ЛЕОНИДОВИЧ ЧЕРНОУСКО, инострани члан АИНС од 2004. године, рођен је 16. маја 1938. у Ст. Петерсбургу, Русија, (бивши Лењинград, СССР); 1955. Матурирао у средњој школи, добио златну медаљу за изузенте резултате током школовања; 1955 – 1961. студент на Московском институту за физику и технологију; 1961. дипломирао на Аеронаутичом факултету Московског института за физику и технологију и са почастима, добио је звање Инжењера физике. Отпочео је постипломске студије на истом институту; 1964. завршио је постдипломске студије и стекао звање Кандидата наука (Пх.Д) у машинству са темом везаном за динамику сателита; 1964 – 1968 млађи, старији истраживач у Рачунском центру Руске академије наука, радио на методи израчунавања оптималног управљања и динамике сателита;1968. шеф Лабораторије за контролу механичких система и примењена истраживања на Институту за проблеме у машинству Руске академије наука: Истраживања у динамици, теорији управљања, астронаутици и роботици, у тиму од 20 истраживача; 1969. одбранио докторску дисартацију и добио титулу Доктора наука у машинству на Московском институту за физику у технологију на тему из динамике објеката са течном масом; 1974. професор, Шеф катедре на Московском институту за физику и технологију; 1993 – 2003. члан, Председник експертског савета за математику, машинство (механику) и информатику у Руској фондацији за фундаментална истраживања; 2004 – Директор института за проблеме у машинству Руске академије наука.
Награде, признања: 1961. Прва награда (медаља) у СССР-у за студентска истраживања; 1971. Медаља за достигнућа Совјетске владе; 1971. Ленински Комсомол награда (највише Совјетско признање за младе научнике до 33 год.) за истраживања у машинству; 1980. СССР државна награда за науку и технологију за истраживање у динамици чврстих тела која садрже течне састојке; 1990. Две медаље на Светској Роботској Олимпијади (Glasgov, UK) за роботе који се пењу по зидовима; 1993. Корбер награда од European Science (Немачка) за истраживања на управљању мобилних робота; 1997. Сорош Професор (Honorary Degree) Почасна титула; 1998. Alexander von Humboldt Research награда (Немачка) за истраживања у машинству; 1998. Руска државна награда за науку и технологију за истраживања у области управљања и механичких система.
Чланства: 1972. Руски национални комитет за теоријску и примењену механику, Научни савет Руске академије наука и Московски државни универзитет Ломоносов; 1992. Редовни члан Руске академије наука; 1994. Међународно удружење за интеракцију Математике и Механике; 1995. Академија нелинеарних наука; 1997. Инострани члан Српске академије наука и уметности, Члан одбора при Руској академији наука; 1999. Руски национални комитет за аутоматско управљање, Члан одбора Интернационалне академије астронаутике; 2002. Европска академија наука; 2004. Академија инжењерских наука Србије и Црне Горе.
Резултати у науци и инжењерству: Професор Ф. Л. Черноуско је остварио велики допринос у области машинства, теорији управљања и система, као и у примењеној математици. Аутор је 9 монографија из области машинства, управљања и роботике (две су публиковане у USA), више од 150 радова је публиковао у престижним научним журналима, преко 100 радова је публиковао на руским и међународним конгресима и конференцијама. Одржао је више предавања по позиву на многобројним међународним научним скуповима, укључујући и неколико конгреса о мехатроници и роботици у Југославији. Почетком 60-их, проф. Черноуско је имао активну улогу у Руском космичком програму. Истраживао је нелинеарне осцилације и ротације сателита око њихових центара масе под утицајем различитих екстерних и интерних пертурбација. Његови резултати и методе се користе за оријентацију сателита. Черноуско је поставио теорију кретања свемирских бродова са коморама напуњеним вискозним течностима. Показао је да утицај вискозности течности на динамику може бити описан одговарајућим тензором који је одговоран за енергетску дисипацију. Ова теорија омогућава израчунавање коефицијента пригушења за кретање свемирског брода око центра масе.
Фундаментални резултат и практични метод којег је развио проф. Черноуск се широко користи од стране научника и инжењера за анализу динамике свемирских бродова. Његови резултати се користе за развој пасивних пригушивача који садрже вискозну течност за стабилизацију и пригушење при кретању свемирских бродова.
Черноуско је истраживао динамичке особине течности у безваздушном простору и условима ниске гравитације који постоје код сателита и свемирских бродова. Анализирао је стабилност, осцилације и нестационарна кретања течности у присуству капиларних сила и малих убрзања. Његова истраживања су потврђена експериментима и коришћена су приликом развоја специјалних свемирских пропулзионих система. Ф. Л. Черноуско је постигао вредне научне резултате у теорији управљања и њеној примени. Предложио је и развио нови ефикаснији нумерички метод за оптимално управљање. Његов метод је постао широко коришћен од стране његових колега и других истраживача за оптимизацију путање ракета, оптималне маневре авиона, оптимизацију кранова који преносе нестабилне терете, многобројне машине и роботе. Черноуско је дао значајан допринос теорији управљања у присуству поремећаја узрокованих екстерним пертурбацијама и грешкама. У роботици, Черноуско је истраживао оптимална и субоптимална кретања роботских манипулатора. Проучавао је теоретски и експериментално, еластичну флексибилност индустријских робота и анализирао је осцилације манипулатора услед њихове еластичности. Черноуско је активно учествовао у развоју новог робота који се пење уз зидове, који може да се креће вертикално, хоризонтално и укосо користећи пнеуматске хватаљке. Ови роботи су показали добре особине за разне технолошке операције (инспекција, чишћење, сечење, ватрогасна примена итд.) на зидовима. Истраживао је динамику робота који гмижу. Касније, Черноуско је предложио нову врсту мобилних робота базираних на змијоликом кретању попут вишеструких механизама без ногу или точкова. Истраживао је могуће кретање ових система и одредио оптималне геометријске и механичке параметре. Прототип робота је показао добре перформансе.
Черноуско је активно учествовао у више инжењерских пројеката, укључујуци вибрационе генераторе за производњу бетона, нове транспортне системе, компензатор мотора бушилице итд. Као професор Московског института за физику и технологију више од 30 година, Черноуско је био ментор више од 30 доктораната, а 15 његових бивших студената су постали доктори наука и професори. Одржао је предавања на универзитетима и институтима у Москви, Ст. Петерсбургу, Лондону, Паризу, Риму, Београду, Берлину, Минхену, Хамбургу, Штутгарду, Хаиделбергу, Варшави, Бечу, Делхију, Калкути, Ханоју, итд.
Проф. Черноуско је члан уређивачког одбора неколико руских и интернационалних журнала, укључујући и Journal of Applied Mathematics and Mechanics (PMM), Journal of Computer and Systems Sciences International, Multibody System Dynamics, Zeitschrift fur angewandte Mathematik und Mechanik (ZAMM), Mechanics Based Design of Structures and Machines, Optimization and Engineering; Facta Universitatis (Ниш).