Академија Инжењерских Наука Србије

Hуклеарнe електране у Србији? ДА или НЕ?

Трибина - Датум: 16.09.2026. 13:00, Место: Свечана сала Грађевинског факултета у Београду
Предавачи: Проф. др Јасмина Вујић, Проф. др Миодраг Месаровић, Проф. др Миодраг Крмар

👤 Проф. др Јасмина Вујић

Проф. др Јасмина Вујић (vujic@berkeley.edu) магистрирала је и докторирала на Мичигенском универзитету (САД) у области нуклеарних наука, а претходно дипломирала и магистрирала на Електротехничком факултету у Београду (смер Техничка физика/Нуклеарна техника). Пре одласка у САД радила је 8 година у Институту за нуклеарне науке ”Винча”, а од 1992. године ради као професор на Калифорнијском универзитету у Берклију. Бави се истраживањима у областима нуклеарне и реакторске физике, нумеричких метода у анализи и дизајну нуклеарних реактора, биомедицинске примене јонизујућег зрачења, као и у области нуклеарне сигурности.

Развила је неколико програмских пакета из области неутронског транспорта за шта је добила амерички патент. Објавила је преко 300 научних радова и 3 књиге, уредила 6 монографија и зборника радова, и одржала близу 200 стручних предавања у 17 земаља. Организовала је близу 100 међународних конференција,
симпозијума, летњих школа, панела и форума, укључујући 6 међународних форума о развоју нуклеарне енергетике у азијско–пацифичком региону.

У претходних 20 година је била главни руководилац на 30 истраживачких пројеката вредности од преко 85 милиона долара, и један од руководилаца на још 16 истраживачких пројеката вредности од 31 милион долара. Директор је Конзорцијума за нуклеарне науке и нуклеарну безбедност (Nuclear Sciеnce and Security Consortium, https://nssc.berkeley.edu/ ) од 2011. године, где руководи тимовима професора и студената са 11 америчких универзитета.

Држи наставу из физике нуклеарних реактора, нумеричких метода у анализи реакторских језгара, дозиметрије и биомедицинске примене зрачења на основним, мастер и докторским студијама. Под њеним руководством одбрањено је 36 докторских дисертација и 30 мастер теза на Факултету за нуклеарну технику у Берклију.

Члан је великог броја међународних струковних удружења, где је била на разним
руководећим функцијама. Изабрана је 2018. године у највиши ранг “ANS
Fellow“ Америчког нуклеарног друштва (American Nuclear Society), за изузетне
дугогодишње допиносе у развоју нуклеарних наука и нуклеарне технологије. Члан је саветодавних тела, управних и стручних комисија на светским универзитетима и
институтима у неколико земаља. Добила је низ награда и признања, укључујући награде за изузетан истраживачки рад: The 1991 Exceptional Performance Award од Нуклерног института Аргон (Argonne National Laboratory) и The 1996 Prytanean Faculty Аward од Калифорнијског универзитета у Берклију.

Од владе Републике Србије примила је плакету Тесла 2006, а 2013. године јој је
уручен Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем. Подаци о њој су такође уврштени у Српску енциклопедију, и налазе се у недавно објављеном трећем тому Азбучника В. Изабрана је за иностраног члана Академије инжењерских наука Србије 2012. године и Академије наука и умјетности Републике Српске (2013).

👤 Проф. др Миодраг Месаровић

Проф. др Миодраг Месаровић је редовни члан Академије инжењерских наука Србије и координатор њеног Међуоделењског одбора за енергетику. Члан је Академијског одбора за енергетику САНУ и председник Научног одбора Друштва термичара Србије. До недавно је 25 година био генерални секретар Српског националног комитета у Светском савету за енергију (World Energy Council – WEC).

Професор Месаровић је дипломирао на Нуклеарном одсеку Електротехничког факултета Универзитета у Београду и докторирао на Машинском факултету Универзитета у Београду. Боравио је на специјализацијама из области нуклеарне енергетике у Шведској, Француској, Холандији и у Међународној агенцији за атомску енергију. Бавио се научноистраживачким и практичним радом у области енергетике, нуклеарне сигурности, заштите животне средине и другим и објавио oко 400 научних и стручних радова, више монографија и два универзитетска уџбеника. Држао је наставу на универзитетима у Београду, Сарајеву, Загребу и Скопљу и био активни учесник у реализацији пројеката у оквиру нуклеарног енергетског програма бивше СФРЈ од 1962. до 1989. године.

👤 Проф. Др Миодраг Крмар

Проф. Др Миодраг Крмар (1961), је рођен у Бачкој Тополи где је завршио основну школу. Средњу школу, смер Физика је похађао у Суботици. Универзитетско образовање је стекао у Новом Саду (основне студије) и Загребу (постдипломске). Докторирао је 1996. године на Универзитету у Новом Саду са темом из области истраживања структуре језгра. Запослен је на Департману за физику, ПМФ Нови Сад од 1987. године, где и сада ради као професор нуклеарне физике.

Научним радом се највећим делом бави на Обједињеном институту за нуклеарна истраживања у Дубни, Русија, где годинама руководи истраживачким пројектима из области структуре језгра, нуклеарних реакција, неутронске активационе анализе, итд. Три године је провео на Државном универзитету Калифорније у Лос Анђелосу где је као истраживач и руководилац радио на пројектима финансираним од стране NIH из области медицинске физике. На Департману за физику у Новом Саду се бави изтраживањима из области редиоекологије, природне радиоактивности, космичког зрачења итд. Публиковао је преко 150 радова у међународним научним часописима.

У периоду од 2019. до 2022. године је био ангажован као саветник у Влади Републике Србије код министра без портфеља задуженог за иновације и технолошли развој на пројекту градње и опремања Центра за мирнодопску примену нуклеарне енергије где је планирано постављање истраживачког нуклеарног реактора као централне јединице.

Ожењен је, има двоје деце и живи у Новом Саду.