МАРИЈА С. ТОДОРОВИЋ редовни члан Академије Инжињерских Наука Србије од 2002. године. Рођена је у Новом Саду од оца Славка Ђукића и мајке Наталије, рођене Ђорђевић. Дипломирала је енергетско машинство на Машинском факултету Универзитета у Београду 1965. Била је на специјализацији у Институту за термодинамику и расхладну технику Техничког универзитета у Берлину. 1967. је изабрана за асистента за Термодинамику на Технолошком одсеку Пољопривредног факултета у Београду. Докторску дисертацију из области термодинамике реалних материјаја брани 1977. на Машинском факултету у Београду. У звање доцента бирана 1977., ванредног професора 1983. и редовног професора 1989. Школске 1985/86 је на постдокторском истраживању на Машинском оделењу Универзитета Калифорније у Берклију, 1993/95 предаје као гост на Архитектонском инжењерству Универзитета Канзаса у Лоренцу, 2005 на Националном Универзитету Сингапура а 2006. на Универзитету Хонг Конга. Руководила је и учествовала у прегледу бројних дипломских, магистарских и докторских радова у земљи и иностранству. Оснивач је Лабораторије за термодинамику и термотехнику, Одељења за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије (ОИЕ). на Пољопривредном факултету у Београду и Међународне летње школе о ОИЕ за одржив развој (1997-2007). Њен научни рад обухва термодинамику реалних материја, методе решавања нелинеарних проблема, простирање топлоте и масе посебно динамичке прелазне режиме у вишефазним, вишекомпонентним/порозним системима са променом фазе у процесима претварања и складиштења енергије, биотехнологије, електронике, термотехнике и енергетике. Међународну афирмацију стиче у Институту за термодинамику и расхладну технику у Берлину испитивањем криве равнотеже и гасне фазе фреона-502. На Универзитету Калифорније унапређује физички и математички опис простирања топлоте и масе у порозним медијима и изводи прву микровизуелизацију термичке дисперзије у порозном медију уз мерење микротемпературног поља у изолованом менискусу течности течним кристалима. Објавила је 224 научна рада, 9 књига и поглавља у књигама, имала је предавања по позиву на 12 међународних конференција и била члан научних/организационих одбора и председавајући на низу међународних скупова. Развила је методе и опитне системе за одређивање меродавних особина материјала за пренос сунчевог зрачења; термичких особина реалних флуида; конвективног преноса и спреге појава преноса у порозним системима; системе за лабораторијска термичка испитивања компонената и теренска испитивања технолошких система и система КГХ/објекат, топлотних пријемника и система коришћења сунчеве енергије уз складиштење топлотне енергије - методе испитивања динамичког понашања, мониторинга и евалуације активних сунчаних система (Тара, Београд, Скопље, Купари) и пасивних односно хибридних активнопасивних система (Београд-Церак), као и метод испитивања конвективног хлађења структура електронике (DžITI). Водила је 29 научна пројекта и била научни саветник 10 домаћих и страних пројеката. Аутор је 89 идејна и главна пројекта. Допринела је да се тема коришћења сунчеве и других обновљивих извора енергије у Југославији уведу у домен науке и технике, а резултат њеног рада је низ прототипова загрејача ваздуха, сушара, пријемника енергије сунчевог зрачења у Србији (Утва, Термовент, Гоша, Севојно, ХИП, Еластик, Застава), високотемпературног пријемника концентрисаног сунчевог зрачења у Америци (Western Resources Kansas) и др. Аутор је низа дестилерија за ракију (Ориолик, Прокупац, Таково, 13 Јули), коаутор и саветник система за производњу биогаса (Центропројект, Јанко Лисјак, МИН, Титови Заводи) и система за коришчење сунчеве енергије (Баошићи, Словенска Плажа и Сидро – Будва, Gemax – Београд и др). М. Тодоровић је реализовала прве пројекте оптимизације енергетске ефикасности у Београду путем динамичких симулација (Омотач и грађевинска структура зграде УШЋЕ, Сабирна капела на Бежанијској Коси), прву хибридну енергану тригенерације производње електричне енергије, грејања и хлађења уз коришћење гаса и сунчеве енергије (Сабирну капела на Бежанијској Коси). Члан је Научног друштва Србије. Била је научни секретар Међународног центра за пренос топлоте и масе (ICHMT), председник UNESCO/FAO радне групе за топлотно коришћење сунчеве енергије”. По други пут је потпредседник Комисије Ц1 и члан је Комисије Б2 Међународног института за хлађење у Паризу. Члан је уредништва часописа КГХ. Од 2005-е је члан уредништва Elsevier часописа Energy & Building, а 2008 је изабрана за члана уредништва Taylor & Frencis часописа Building Performance Simulation. 2007 је изабрана за Претседавајућег Европског региона америчко-међународне организације ASHRAE и члан њених Техничких комитета за Коришћење сунчеве енергије, Омотаче зграда и когенерацију. Награђена је СМЕИТС-КГХ Плакетом 1995. и 1996. године, за допринос развоју технике, производа и инжењерства термотехнике и КГХ часописа; за развој технологија сунчеве енергије и нових производа 1985 и 1989. од Новосадског и Београдског сајма. Носилац ордена Заслуга за народ са сребрном звездом 1978; Фулбрајтовог признања 1985; Награда за развој соларне индустрије Канзаса 1993. и 1994., Америчког министарства за енергију и Southern California Edison, за иновацију централног пријемника концентрисаног сунчевог зрачења 1994. М. Тодоровић је удата, има синове Борислава и Јована, ћерку Наталију и унучад Мају, Хорхеа, Лару и Маxима. Била је активан спортиста и вишеструки првак Југославије у тенису.

MARIJA S. TODOROVIĆ, Full Member of AESS from 2002, was born in Novi Sad by father Slavko Đukić and mother Natalija, b. Djordjević. She graduated from the Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade in 1965. Specialization in experimental thermodynamics/low temperature measurement techniques made at the Institute for Thermodynamics and Cooling Techniques, Technical University - West Berlin. In 1967 she started work as an Assistant in Thermodynamics at the Food Technology Department of the Faculty of Agriculture in Belgrade. She obtained her Ph.D. degree in Thermodynamics from the Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade in 1977, for the thesis topic on the real matter thermodynamics. She was elected Assistant Professor in 1977, and Associate Professor in 1983. Since 1989 she has been Full Professor of Thermodynamics at the Food Technology Department of the Faculty of Agriculture in Belgrade. In 1985/86 she worked as a postdoctoral Research Associate at the Mechanical Engineering Department, University of California, Berkley, in 1993/95 she was Visiting Professor at the Architectural Engineering Department of the School of Engineering, University of Kansas, Lawrence, 2005 she was visiting professor at the National University of Singapore, and in 2006 at the University of Hong Kong. She was supervisor and reviewer of numerous B.Sc., M.Sc. and Ph.D. theses at the engineering faculties in Yugoslavia and abroad. She is the Founder and Head of the Laboratory for Thermodynamics and Thermotechnics and of the Division for Energy Efficiency and Renewable Energy Sources at the Faculty of Agriculture in Belgrade, as well as founder and director of the International Summer School on Renewable Energy Sources for Sustainable Development (1997-2007). Her scientific work encompasses real matter thermodynamics, integral methods for solving nonlinear problems, heat and mass transfer phenomena, particularly dynamic transient regimes in multiphase, multicomponent and porous systems with/without phase change in the processes of: energy conversion and storage, biotechnology, electronics, thermotechnics and energetics. She gained the first international recognition at the Institute for Thermodynamics and Cooling Techniques in Berlin, studying thermodynamic properties of the Freon-502 refrigerant and performing the first in the world measurements of superheated vapor PVT and vapor pressure data. At the University of California, she improved physical and mathematical description of heat and mass transfer in porous media and performed the first microvisualization of thermal dispersion in porous systems, by the measurement of micro-temperature field in isolated liquid meniscus, using liquid crystals. She published and presented 224 scientific papers and 9 books & book chapters; was invited speaker at 12 international conferences, and was a member of scientific/organizing committees and chairperson for a number of international conferences. She has been organizer/head and coordinator of 29 scientific multidisciplinary R&D projects, and scientific adviser of 10 national & international projects. She did develop systems for laboratory testing of components and field experimenting of technological systems and HVAC/building systems, solar energy utilization, thermal energy storage, bioreactors, dynamics of temperature and thermal stresses of highly loaded electronic structures. She is author of 89 main design projects. She has been one of pioneers in renewable energy sources research (solar & biomass) in Yugoslavia and a direct result of her engagement were numerous products: prototypes of air heaters, dryers, solar collectors in Serbia (Utva, Termovent, Gosa, Sevojno, HIP, Elastik, Zastava), and high-temperature receiver of concentrating solar radiation in US (Western Resources - Kansas); as well as solar collectors testing method/systems; methods of dynamic behavior monitoring and evaluation and numerical simulation of long-term performance of solar systems (Tara, Belgrade, Skoplje, Kupari); electronic structures forced and combined convection cooling study (DZITI). She is author of a number of brandy distilleries (Prokupac, Takovo, Prvijenac, etc.). She was consultant of biogas system design (Centroprojekt, Janko Lisjak, MIN, Titovi Zavodi i dr.) and of solar systems (Baošići, Vodoterma/Slovenska Plaža i Srbijaprojekt/Sidro – Budva, Gemax – Beograd). She was designer of the first in Belgrade hybrid trigeneration (electricity production, cooling and heating using gas and solar), as well as integrated energy efficiency building design projects (Building envelope and structure UŠĆE, Chapel on Bežanijska Kosa). She is a member of the Serbian Scientific Society. She was Scientific Secretary of the International Center for Heat and Mass Transfer, past and current Vice-president of C1 Commission and present member of B2 Commission of the International Institute of Refrigeration – Paris, Chairman of the Joint UNESCO-FAO Working Group “Solar Water Heating Systems”. She is a member of the Editorial Boards of Journal KGH-SMEITS, Elesevier Journal Energy & Building and Taylor & Francis Journal Building Performance Simulation. 2007. she became Chair of the European Subregion of the American/International Organization ASHRAE, and is a member of Technical Committees for Solar Energy Utilization and Building Envelope Materials and Structures. She was awarded twice by the KGH medal, for innovations by the Belgrade and Novi Sad Fairs in 1989 and 1985; obtained the Decoration of Merit/Silver Star of Yugoslav Parliament 1978, Fulbright Award 1985/86, Award for Kansas Solar Industries Development 1993 and 1994; was a KU Winner of the Second Award at the “Solar Two Challenge” USADOE/Southern California Edison Consortium's National Competition 1994. She is married and mother of two sons Borislav and Jovan, of daughter Natalija and grandchildred Maja, Horhe, Lara i Maximo. She was an active sportswoman and several times Yugoslav Champion in tennis.