САЛАТИЋ ДУШАН, редовни члан АИНС од 2000. године, истакнути универзитетски професор и научник у области припреме минералних сировина, рођен је у Новој Црвенки, Војводина, 3. марта 1929. од оца Владимира и мајке Анђе, рођене Лазић. По националности је Србин, ожењен је Слободанком, рођеном Чоловић и има два сина (Синиша 1959, пробни пилот и Владимир 1965, дипл. рударски инжењер). Гимназију је завршио у Сомбору 1948. После три године рада у фабрици шећера у Црвенки уписао се на Рударско-геолошки факултет у Београду и дипломирао 1957. На истом факултету докторирао је 1965. из научне области флотабилности минерала у функцији наелектрисања њихових површина. Постдокторске студије завршио је на Faculté Polytechnique de Mons у Белгији 1969/70.

По дипломирању 1957. ради у Руднику угља Зеница, а од 1959. у Институту за технологију нуклеарних и других минералних сировина у Београду и од 1966, када је изабран за асистента, до октобра 1994. на Рударско-геолошком факултету (РГФ) у Београду, када је пензионисан у звању редовног професора.

На РГФ обављао је дужности шефа Катедре, шефа Смера, руководиоца Рударског одсека, продекана и декана РГФ и председника Савета РГФ, као и члана Савета Универзитета у Београду.

Низ година био је секретар или председник Југословенског комитета за припрему минералних сировина (ПМС). Од 1973. је члан-оснивач Балканског научног комитета за ПМС. У Белгији је 1980. изабран за иностраног члана l'Academie Royale des Sciences d'Outre-Mer, а 1985. за члана Comité Directeur de Мinéralurgie Français у Парiзу. На Другом Cветском конгресу за неметаличне минералне сировине у Пекингу, 1989, изабран је за председника World Scientific Committee for Non-Metallic Minerals. У Истанбулу 2000. изабран је за редовног члана-оснивача Balkan Academy of Sciences for Mineral Technologies, а 2001. у Санкт Петербургу изабран је за Honorable Academician of the International Academy of Ecology, Man and Nature Protection Sciences.

Проф. Салатић је у Београду организовао Трећи (1980) и Осми (1999) Балкански конгрес о припреми минералних сировина и Први Светски конгрес о неметаличним минералним сировинама (1985), све као председник организационог комитета и Други Светски конгрес у Пекингу (Кина) 1989, као ко-председник.

Проф. др Д. Салатић је први Србин који је почео да се бави фундаменталним истраживањима проучавања збивања на површинама минерала у вишефазном дисперзном систему (минерали-вода-ваздух-реагенси), као што је флотацијска пулпа. Приступ истраживачком раду био му је оригиналан, јер је први у свету за мерење електрокинетичког потенцијала (ЕКП) на минералним површинама применио своју методу мерења електрофоретске покретљивости минералних честица субмикронске величине. Посебан значај има његов доказ да крупноћа минералних зрна не утиче на промену ЕКП површина минерала, чиме је побио раније тврдње. Своја сазнања публиковао је 1967. у Лондону у часопису „Mineral Processing and Extractive Metallurgy” под насловом „Floatability of Monazite and Zircon Related to Electrochemical Changes of their Surfaces”. Рад је изазвао веома живу дискусију и опречна мишљења, да би се ускоро свестрано прихватила ова метода мерења електро кинетичког потенцијала на површинама минерала у флотацијској пулпи и потиснула све друге методе.

Проучавањем флотабилности минерала у функцији знака и величине ЕКП, радом на флотирању и лужењу руда бакра, изучавањем процеса уситњавања и класирања минерала, проф. Салатић је дао велики допринос теорији флотирања, с једне стране, а с друге стране успоставио је услове за индустријско флотирање бројних минерала из полиметаличних руда о чему сведочи његових 346 радова објављених у домаћим и страним часописима или излаганим на домаћим и међународним скуповима. У своја истраживања укључивао је велики број младих сарадника, кроз израду магистарских теза и докторских дисертација, као њихов ментор и тако дао велики допринос фундаменталним истраживањима валоризације минералних сировина и образовању кадрова.

Богато искуство проф. Салатића, стечено дугогодишњим фундаменталним и примењеним истраживањима, као и активним учешћем у пројектовању наших и иностраних постројења за ПМС, дошло је до изражаја у великом броју његових радова где приказује достигнућа, стања и трендове ПМС код нас и у свету. Значајна је и његова књига „Флотацијски реагенси“ као и више научних пројеката, студија и монографија.

Посебно треба истаћи да је проф. Салатић од првих дана свог научноистраживачког рада посебну пажњу поклањао заштити радне и животне средине. Прве радове из те области објавио је 1973. године, а укупно 44.

Тешко је у кратком приказу доприноса науци и струци проф. др Душана Салатића изнети све резултате и њихов значај за развој припреме минералних сировина, код нас, а и у свету. Довољно је констатовати да је са својим радовима учествовао на 115 међународних симпозијума, конференција и конгреса, где је излагао и бранио остварене резултате у 126 научних радова, често излаганих као уводни, по позиву организатора скупа.

DUŠAN V. SALATIĆ, Full Member of the Academy of Engineering Sciences of Serbia (AESS) from 2000. Professor Emeritus of the Faculty of Mining and Geology, University of Belgrade is very eminent University Professor and scientist in the field of Mineral Processing. He was born on March 3, 1929 in Nova Crvenka, Serbia by father Vladimir and mother Andja, born Lazić. He is a Serb, married with Slobodanka, born Čolović and he has two sons (Siniša 1959, Test Pilot and Vladimir 1965, Mining Engineer.).

He finished high school in Sombor in 1948. After three years of work in Sugar Factory in Crvenka he enrolled in the Faculty of Mining and Geology, from which he graduated in 1957. At the same faculty he obtained his Ph.D. degree in 1965. He finished the Post Doctorate studies at Faculté Polytechnique de Mons, Belgium 1969/70.

After receiving university degree 1957 he worked two years in the Coal Mine – Zenica, from 1959 in the Institute for Technology of Nuclear and other Raw Materials in Belgrade and from 1966 to 1994 at the Faculty of Mining and Geology (FMG), University in Belgrade, until his retirement as a Full Professor.

At FMG he was at the duty of Head of the Chair of Mineral Processing, Manager of the Mining Department, Vice-Dean and Dean of Faculty, President of Faculty's Council and a Member of the Belgrade University Senate.

He was many years either Secretary or President of the Yugoslav Committee for Mineral Processing. From 1973 he is a member-founder of the Balkan Scientific Committee for Mineral Processing. In 1980 he was elected for the foreign member at l'Academie Royale des Sciences d'Outre-Mer, Belgium and at 1985 for a member of Comité Directeur de Minéralurgie Français in Paris. In 1989, at the Second World Congress for Non-Metallic Minerals in Beijing, China he was elected as a President of the World Scientific Committee of Non-Metallic Minerals. He was elected in 2000 in Istanbul (Turkey) for a full member-founder of the Balkan Academy of Sciences for Mineral Technologies, and in 2001 as a Honorable Academician of the International Academy of Ecology, Man and Nature Protection Sciences in Saint Petersburg (Russia).

Prof. Salatić had organized Third (1980) and Eight (1999) Balkan Congress of Mineral Processing in Belgrade (Yugoslavia). Also, First World Congress on Non-Metallic Minerals (1985), all three as a President of the Organizing Committee and the Second World Congress on Non-Metallic Minerals in Beijing (China) 1989, as a co-President.

Professor Salatić has been the first Yugoslav engineer to carry out fundamental research of the phenomena on mineral surfaces in the multiphase dispersed system (minerals-water-air-reagents) such is the flotation pulp. His approach to scientific work was original, whereby he was first to apply the method of measurement by electrophoresis conductivity of mineral particles of sub-micron sizes to determine the electrokinetic potential on mineral surfaces. A special contribution represents the theory of Professor Salatić proving that the size of mineral particles does not effect the change of the electrokinetic potential on the mineral surfaces, refuting thus previous theories. He published his findings in 1967 in London, in the journal “Mineral Processing and Extractive Metallurgy” under the title “Floatability of Monazite and Zircon related to Electrochemical Changes of their Surfaces”. The reaction to this publication was very much vivid, and soon this method of measurement of electrokinetic potential on mineral surfaces in the flotation pulp completely pushed out other methods, and today it represents one of the leading methods in fundamental research in floatability of minerals. Another praise-worthy activity of Professor Salatić has been his care of his young associates, whom he made involved in all of his research projects. Thus he was a supervisor of a many M.Sc. and Ph.D. theses. In this way he has given big contribution to fundamental research in valorisation the mining problems and education of young people. By studying the floatability of minerals in the function of electrokinetic potential, mainly on the copper ore, by doing research on comminution and classification, Prof. Salatić has given a big contribution to the science and to industrial application of mineral processing on flotation useful minerals from poly-metallic ores. His 346 papers published in domestic and international journals and presented on numerous occasions are the true presentation of his work.

The great experience of Prof. Salatić, as a result of many years of research, as well as active participation on the projects in Mineral Processing plants, was fully acknowledged and presented in numerous papers around the World. His book „Flotation Reagents“ and numerous studies and monografies written are well accepted. In his early ages of research Prof. Salatić was environmentally oriented. Since 1973 he published alltogether 44 papers in this field.

It is hard to tell in short all the contribution to science and industry that Prof. Dr Dušan Salatić gave and what significance and impact to Mineral Processing was made. By doing research and by publishing his findings he attended 115 international symposiums, conferences and congresses, where he presented and defended 126 scientific researches, on many occasions as a introduction papers by invitation of the organizer.