АЛЕКСАНДАР С. МАРИНЧИЋ, редовни члан АИНС од 1998. године, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду у пензији, рођен 9. јула 1933. године у Сињу од оца Стевана, службеника, и мајке Катице, рођ. Занки. У Београду је завршио основну школу и гимназију. На Електротехнички факултет Универзитета у Београду уписао се 1951. године, а дипломирао је 1956. У току 1956/1957. завршио је постдипломске студије и добио диплому магистра. Докторирао је на Универзитету у Шефилду, Енглеска 1963. године. Ожењен је и има два сина Душана и Срђана. На Електротехничком факултету Универзитета у Београду радио као асистент (1958-1965), потом доцент (1965-1969). У периоду од 1967-1971 боравио као експерт УНЕСЦО-а, гостујући ванредни професор и руководилац међународног пројекта – саветник декана на Средњеисточном техничком универзитету у Анкари. Године 1971. изабран је за ванредног професора на Електронском факултету у Нишу, где је обављао дужност продекана и шефа Катедре за телекомуникације. За ванредног професора на Електротехничком факултету у Београду изабран је 1974. а за редовног 1980. године. У том звању је радио све до пензионисања октобра 1998. године. У три двогодишња мандата биран је за шефа Одсека за електронику, аутоматику и телекомуникације, а био је 4 године шеф Катедре за телекомуникације. У оквиру редовних студија на матичном факултету држао је наставу из предмета Мерења у телекомуникацијама (1963-1967), а затим из Основа телекомуникација, Преноса података, Светловода, Оптоелектронских телекомуникација и Оптоелектронских уређаја и система. На Електронском факултету у Нишу држао је наставу из Електричних мерења, Основа телекомуникација, Микроталасне технике, а на Факултету техничких наука у Новом Саду одржавао наставу из Основа телекомуникација и Радио и кабловских веза. У оквиру последипломских студија држао наставу из низа предмета у области телекомуникација. Водио око 50 магистарских теза и 18 докторских теза на три универзитета у земљи и на једном у иностранству, уз асистенције на још два инострана универзитета. Био главни и одговорни уредник часописа „Електротехника” (1980-1985). У периоду 1982-1996 био директор Музеја Николе Тесле у Београду. Дугогодишњи је председник Друштва за ширење научних сазнања „Никола Тесла” а од 2000. године председник Меморијалног друштва „Никола Тесла” из Њујорка. Био је, и сада је, члан Програмских одбора југословенских конференција ЕТРАН, ТЕЛФОР и ТЕЛСИКС. Организовао међународне симпозијуме „Никола Тесла” 1991., 1996., 2001 и 2006. Самостално, и са сарадницима био аутор 3 велике изложбе о животу и раду Николе Тесле у САНУ, од којих су неки делови били приказани на светским изложбама у Токију и Барселони, као и у више градова наше земље. Научна и стручна остварења: Аутор је преко 250 радова из области микроталаса и оптоелектронике у оквиру шире области телекомуникација. Од ових 52 рада је објавио у еминентним иностраним часописима, 44 рада на иностраним конференцијама, уз 5 радова по позиву, 20 радова у домаћим часописима, више од 117 радова на домаћим конференцијама и 17 радова по позиву на домаћим конференцијама. Одржао је преко двадесет предавања по позиву о својим радовима на универзитетима и научним установама у Југославији, Енглеској, Велсу, САД, Турској и Аустрији. Поред тога, реферисао је о свом раду у Енглеској, Италији, Холандији, Белгији, Шпанији, Грчкој, Велсу, Израелу и Пољској. Био је два пута гостујући професор на универзитетима у Енглеској и једанпут у Велсу. Учествовао је у међународном пројекту Европске економске заједнице (1971-1974), а касније у међународној сарадњи универзитета у Београду и Нотингему преко British Council. Радови су му цитирани више од 80 пута у иностраним публикацијама и преко 70 пута у домаћој литератури. Има две објављене монографије на српском језику, 6 уџбеника из област микроталасне и оптоелектронске технике. Писао је уводе, предговоре и коментаре у неколико књига посвећених Николи Тесли и Михајлу Пупину. У току 2004. године објавио 4 рада у вези 150-то годишњице рођења Михајла Пупина. У својој делатности ван факултета сарађивао је са Институтом „Михајло Пупин”, ВТИ, Институтом ИМТЕЛ, Институтом Еи-ИРИ из Ниша и фабриком „Новкабел” из Новог Сада. У оквиру ове сарадње радио је на концепцији и реализацији дела радио-релејног уређаја малог капацитета, првог у Србији, на развоју микроталасних баријера, микроталасних пећница и специјалних апликатора за индустрију хартије и у истраживачкој фази развоја оптоелектронских елемената. За научне радове добио је пет награда: годишњу награду РТБ, две награде за најбоље радове на ЕТАН-у, награду за најбољи рад у часопису „Електротехника” и награду за научно остварење фондације „Никола Тесла”. Међу значајним признањима су: Захвалница ЈАЗУ (1976), Повеља за доприносе развоју ЕТАН-а, Повеља Савеза инжењера и техничара Југославије за допринос ТЕХНИЦИ поводом 50 година излажења научно-стручног часописа ТЕХНИКА (1995), Плакета за изузетан допринос развоју Електронског факултета у Нишу (1995), Златна медаља и плакета часописа „ Raum und Zeit ”, Награда Друштва за микроталасну технику (1998), Специјална плакета Средње-источног техничког Универзитета у Анкари (2000), Захвалница Друштва за телекомуникације за доприносе у развоју области телекомуникација и микроталаса (2001), и Признање Међународног удружења за микроталасну технику: Лондон (2001), Милано (2002), Минхен (2003) и Амстердам (2004).

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је априла 1991. године, а за редовног члана априла 2000. године. За редовног члана Инжењерске академије Југославије изабран је одмах по њеном оснивању.

ALEKSANDAR S. MARINČIĆ, Full Member of AESS from 1998, Professor of the Faculty of Electrical Engineering, University of Belgrade, was born on July 9, 1933 in Sinj (Croatia) by father Stevan and mother Katica, born Zanki. In Belgrade, he completed primary and secondary schooling. In 1951 he enrolled in the Faculty of Electrical Engineering, University of Belgrade, and graduated from it in 1956. During 1956/57 he obtained his postgraduate diploma from the same faculty. During 1961-1963 he was a postgraduate student at the University of Sheffield, England, where he obtained his Ph.D. degree at the end of 1963. He is married and has two sons: Dušan and Srđan.

Employment: Teaching assistant (1958-1965), Assistant Professor (1965-1969) at the Faculty of Electrical Engineering in Belgrade. In the period 1967-1971 UNESCO expert, Visiting Associate Professor and Acting Chief Technical Adviser at the Middle-East Technical University in Ankara, Turkey. From 1971 Associate Professor at the Electronics Faculty of Niš, where he was a Vice-dean and the Chief of Telecommunication Department. Elected Associate Professor at the Faculty of Electrical Engineering, University of Belgrade in 1974 and worked as Full Professor from 1980 to his retirement in October 1998. Was Chief of Department of EAT and of the Chair of Telecommunications. At the Faculty of Electrical Engineering in Belgrade, he taught the following courses: Measurements in Telecommunications (1963-1967), Fundamentals of Telecommunications, Data Transmission, Lightguides, Optoelectronic Telecommunications and Optoelectronic Devices and Systems. At the Electronics Faculty of Niš he lectured Electrical Measurements, Fundamentals of Telecommunications, Microwave Techniques, and at the Faculty of Technical Sciences in Novi Sad Fundamentals of Telecommunications and Radio and Cable Communications. Besides, he taught several advanced courses on telecommunications to postgraduate students. He supervised about 50 M.Sc. theses and 18 Ph.D. theses at the three universities in Yugoslavia, as well as several of them at two foreign universities. He was editor in chief of the Yugoslav periodical “Elektrotehnika” (1980-1985). In the period 1982-1996 he was Director of the Nikola Tesla Museum in Belgrade. President of the Nikola Tesla Society for the promotion of scientific knowledge, and since 2000 President of the Tesla Memorial Society in New York. He has been a member of programme committees of the Yugoslav conferences ETRAN, TELFOR, TELSIKS, and organized International Nikola Tesla Symposia in 1991, 1996, 2001 and 2006. He co-authored three exhibitions about the life and work of Nikola Tesla in the SASA, Belgrade, parts of which were presented at the World's Fairs in Tokyo and Barcelona, as well as in several Yugoslav cities. In connection with the celebration of 150^th Anniversary of Michael Pupin published catalogue and participated in organizing special exhibition in SASA and had invited talks about life and work of Michael Pupin in Bijeljina, Idvor, Novi Sad, Belgrade and Nis.

Scientific and professional work: Dr. Marinčić published over 250 papers from the domains of microwaves and optoelectronics in the telecommunications. Of these, 52 were in the eminent foreign periodicals, 44 in the proceedings of international conferences with 5 invited papers, 20 papers in Yugoslav periodicals and more than 117 papers presented at Yugoslav conferences, with 17 invited papers. He delivered more than twenty invited lectures about his work at the universities in Yugoslavia, England, Wales, USA, Turkey and Austria. Besides, he presented his work in England, Italy, Holland, Belgian, Spain, Greece, Wales, Israel and Poland. He was twice visiting professor at universities in England and once in Wales. He participated in an International project COST (1971-1974), and later in the exchange of experts between the universities of Belgrade and Nottingham, supported by the British Council. His papers were cited more than 80 times in foreign periodicals and over 70 times in Yugoslav proceedings and periodicals. He published two monographs in Serbian, six textbooks in the fields of microwaves and optoelectronics. In 2004 published 4 papers in connection with 150^th Anniversary of Michael Pupin. Outside the Faculty he worked with the institutes “Mihailo Pupin” and “IMTEL” from Belgrade, with the institute IRI-Niš and “Novkabel” from Novi Sad. In connection with these activities he worked on the concepts and realizations of a part of small capacity microwave radio-relay, the first in Serbia, and on the development and tests of microwave barriers, microwave ovens and applicators to the paper industry, and in the research stages of optoelectronics components.

For his scientific and professional work he obtained the following awards: Radio-television of Belgrade, two awards for the best papers at the ETAN conference and award for the best paper in “Elektrotehnika” periodical and award for the scientific achievement “Nikola Tesla”, Award of Appreciation of JAZU (1976), Charter for contributions to the development of ETAN, Charter of the Union of Yugoslav engineers and technician for contribution to periodical TEHNIKA at the occasion of 50 years celebration (1995), Charter for outstanding contribution to the development of Electronic Faculty of Niš (1995), Gold medal and plaque of the periodical “Raum und Zeit”, Plaque and golden coin for contribution to YU-MTT Society (1998), The appreciation of invaluable services and contributions during the growth period of the Electrical Engineering Department METU, Ankara (2001), Appreciation of the Yugoslav Communication Society for outstanding contributions in the development of telecommunications and microwaves (2001), and The Certificate of Appreciation of the Microwave Society YU-MTTS (London, 2001, Milan 2002, Munich 2003, Amsterdam 2004).

Professor Marinčić was elected corresponding member of the Serbian Academy of Sciences and Arts in April 1991 and full member in April 2000. Elected full member of Yugoslav Engineering Academy from its formation in July 1998. He is president of the Society for promotion of scientific knowledge “Nikola Tesla”, Belgrade, president of the Tesla Memorial Society of New York, President of Yugoslav URSI section, and Chapter chair of the YU-MTT section.