ВУКО Т. ДОМАЗЕТОВИЋ, редовни члан АИНС од 2002. године, редовни професор Машинског факултета у Подгорици, рођен је 23. марта 1938. године у Орлини код Никшића, од оца Томаша и мајке Јанице, рођене Муратовић. Ожењен је и има синове Сашу и Ратка и кћерку Јану. Живи у Подгорици. Основну школу је завршио у Милочанима, а Вишу реалну гимназију у Никшићу (1957.). Дипломирао је (1962.) на Машинском факултету Универзитета у Београду. Магистрирао је (1975.) и докторирао (1978.) на истом факултету. У Жељезари у Никшићу је радио у Механичкој радионици, Конструкционом бироу, Одржавању и Ваљаоницама. Био је Руководилац Машинске службе, пројектант у Техничком и Калибрационом бироу и Шеф калибрационог бироа (1965.-1968.). Био је на специјализацији (1965.) на Металуршком институту и Институту Машинског факултета Политехнике у Гљивицама, као и у ваљаоницама у Шљонску, Кракову и Варшави у Пољској. Члан је Организације Европских калибрера (1966.). Држао је наставу на Машинском одсијеку Техничке школе (1965.–1968.) и на Педагошкој академији (1967-1968) у Никшићу.

Код Рударско топионичарског басена Бор је радио (1968.–1975.) у Инвестиционој служби Топионица и рафинација бакра (1968.-1969.), Сектору за развој и организацију рудника, топионица и рафинација (1970.), Фабрици бакарне жице (1971.-1972.) и Институту за бакар Бор (1972.-1975.) као Старији самостални сарадник-истраживач, односно као Шеф машинске групе за решавање и унапређивање техничко производне проблематике рудника, топионице, рафинације и прераде бакра. Завршио је семинаре из организације и пројектовања производних процеса. Био је делегат у Привредном вијећу Скупштине општине Бор (1974.-1975.). У Bridgeport, САД, је специјализирао (1970.) поступак ''Dipforming'', патентно решење фирме General Electric Company за производњу бакарне жице. На Рударско геолошко металуршком факултету Београд-Бор Универзитета у Београду је биран у звање предавача (1969.) и доцента (1974.).

На Машинском факултету Универзитета у Подгорици је реизабран у звање доцента (1976.), ванредног професора (1980.), редовног професора (1987.). Био је Шеф Катедре за производно машинство (1975.-1983.), Продекан за наставу (1978.–1980. и 1980.-1982.) и Декан Машинског факултета (1982.-1984. и 1984.-1986.). Био је Предсједник Сложене организације удрузеног рада (СОУР) Технички факултети (Електротехнички, Машински, Металуршки, Грађевински, Институт за математику и физику и Институт за техничка истраживања) (1986.-1990.). Био је Предсједник Наставно научног вијећа СОУР-а Техницки Факултети (1980.-1982.) и Извршни секретар Заједнице машинских факултета, виших и високих школа СФР Југославије (1982.-1984.). Био је Предсједник Заједнице научно истраживачких институција производног машинства СФРЈ Југославије (1982.-1984. и 1994.-1996.) и члан је Програмског одбора Производног машинства Југославије (1980.-2003.) и СИМ-ОП-ИС-а (1980.-1986.). Био је Делегат Скупстине СР Црне Горе у Одбору за праћење технолошког развоја СФР Југославије (1987.-1989.). Био је члан Извршног одбора (1978.-1980.), Наставно научног вијећа (1980.-1982.) и Сената (1994.-1998.) Универзитета Црне Горе. Био је Предсједник комисије за послије дипломске студије и докторате Машинског факултета у Подгорици (1980.-1999.).

У Влади СР Југославије је био Предсједник Југословенског акредитационог тијела (1998.-2000.) и Савезни секретар Секретаријата за развој и науку СР Југославије (2000.-2003.). Био је Дописни члан Инжењерске академије Југославије (1999.) и редовни члан Инжењерске академије наука Југославије (2002.).

Заједница производног машинства Југославије му је (1994.) за допринос развоју производног машинства додијелила своје највеће признање Плакету и повељу Проф. др Павле Станковић, а Сенат Универзитета Црне Горе за научноистраживачки и наставно педагошки рад највеће признање Плакету Универзитета Црне Горе.

Реализовао је преко: 90 објављених научно стручних радова, 20 изведених научно истразивачких пројеката, 10 остварених идејних решења и главних пројеката, 20 изведених идејних решења и главних машинских пројеката, 30 остварених машинских конструкција и реализованих стручних прилога; 20 уџбеника, превода стручних књига, инвестиционих програма и стручних рецензија, 20 стручних ревизија, 30 стручних надзора, 30 техничких пријема... Био је ментор и коментор више од 10 магистратура и доктората. Учествовао је у великом броју научних и стручних скупова и конференција, од чега на преко 50 са радом, преко 10 уводних реферата и реферата по позиву, а као предсједник преко 10 програмских и организационих одбора. Креирао је и као Шеф државне делегације потписао више од 30 билатералних уговора и протокола из области акредитације, науке и техничко технолошке сарадње између СР Југославије и других земаља.

VUKO T. DOMAZETOVIĆ, Full Member of AESS from 2002, full Professor of the Faculty of Mechanical Engineering, University of Montenegro, was born on 23. March 1938. in Orlina near Niksic, by father Tomas and mother Janica, Muratovic, by birth. He is married and has sons Sasa and Ratko and daughter Jana. He lives in Podgorica. He finished the primary school in Milocani and grammar school in Niksic (1957.). He graduated from the Mechanical Engineering Faculty in Belgrade (1962.). He obtained his Master-of-science degree (1975.) and Ph degree (1978.) at the same Faculty.

In the Iron Works Co. in Niksic he worked in Mechanical Workshop, Design Engineering Bureau, Maintenance, and Rolling mil. He was the Chief of mechanical engineering department, Project engineer in Engineering and Calibration Bureau and manager of the Calibration Bureau (1964.-1968.). He was specializing (1965.) at the Institute of Metallurgy and Institute of Mechanical Engineering of the Faculty of Technology (Polytechnics) at Gljivice, as well as in rollings in Slonsk, Krakow and Warsaw in Poland. He is a member of the Organization of European Calibrators (1966.). He was teaching in Mechanical Engineering Department of the Technical School (1965.-1968.) and at Teachers College (1967.-1968.) in Niksic.

In Mining and smelting basin of Bor, he was worked in Copper smelting and refining investment department (1968.-1969.), Section for development and organization of the mine, smelting and refining (1970.), Copper wire factory (1970.-1972.), and Copper Institute Bor (1972.-1975.) as a senior associate-researcher and Chief of mechanical engineering group that was entrusted of solving problems and improvements of technological problems of mine production, smelter, refining and copper treatment. He completed seminars for organization and design of manufacturing processes. He was a delegate in Economic Council of the Community Assembly of Bor (1974.-1975.). In Bridgeport, U.S.A., he specialized (1970.) process of "Dipforming", which is a copyrighted solution of the General Electric Company in manufacturing of copper wire. He was appointed a Lecturer (1969.) and promoted to Assistant Professor (1974.) at the Mining Geological and Metallurgic Faculty of Belgrade-Bor, University of Belgrade.

On Mechanical Faculty, Montenegro University in Podgorica he was re-elected (1975.) as Assistant Professor, Associate Professor (1980.) and Full Professor (1987.). He was Head of the Production Engineering Department (1975.-1983.), Vice Dean for Teaching (1978.-1980. and 1980.-1982.) and Dean of Mechanical Faculty (1982.-1984. and 1984.-1986.). He was Chairman of Executive Board of a Joint Organization of all Technical Faculties (Electrical Engineering, Mechanical Engineering, Metallurgical Engineering, Civil Engineering and Institute for Mathematics and Physics and Institute for Engineering Research (1986.-1990.). He was Chairman of Teaching and Scientific Council of the above organization from (1980.-1982.) and Executive Secretary of the Association of Mechanical Engineering departments and schools of high and higher education in Yugoslavia (1982.-1984.). He was Chairman of the Association of scientific-and-research institutions of Production Mechanical Engineering of Yugoslavia (1982.-1984. and 1994.-1996.). He was a member of the Program Committee of the Production Mechanical Engineering of Yugoslavia (1980.-2003.) and of Symposia of Operational research (1980.-1986.). As a delegate in the Assembly of Socialistic Republic of Montenegro, he was a Member of the Committee for following up technological development of Yugoslavia (1987.-1989.). He was a Member of Executive Council (1978.-1980.), Teaching and Scientific Council (1980.-1982.) and Senate (1994.-1998.) of the University of Montenegro. He was President of the Committee for graduate and post-graduate studies of the Mechanical Engineering Faculty in Podgorica (1980.-1999.).

In the Government of Yugoslavia he was President of Yugoslav Accreditation Body (1998.-2000.) and the Federal Secretary for Development and Science of Yugoslavia (2000.-2003.). He was an Associate Member of Academy of Engineering of Yugoslavia (1999.) and a Full Member of Academy of Engineering Sciences of Yugoslavia (2002.).

The Association of Production Mechanical Engineering of Yugoslavia awarded him its highest award, the Medallion and Certificate named after Prof Dr. Pavle Stankovic and the Senate of the University of Montenegro its highest award, the Medallion of the University of Montenegro.

He realized over: 90 published scientific and professional papers, 20 completed projects dealing with scientific research, 10 realized out preliminary designs and final designs, 20 finished preliminary designs and final mechanical engineering projects, 30 accomplished mechanical engineering structures and realized professional annexes, 20 textbooks, translations of professional books, programs of investments and professional reviews, 20 professional revisions, 30 professional supervisions, 30 technical commissioning… He was a mentor and co-mentor to more than 10 scholars who were awarded Master of Science and/or Ph.D. degrees. He participated in a great number of scientific and professional meetings and conferences, with a contribution at more than 50, and more than 10 with an opening presentation and invitational papers. He was president of more than 10 programs and organizational committees. He designed and as Head of delegation he signed more than 20 bilateral Agreements and Protocols on Accreditations and on Scientific, Technical and Technological Cooperation of FR Yugoslavia and other countries.