ПРЕДРАГ ПОПОВИЋ, почасни члан - саветник АИНС од 2004. године, рођен је 11. 11. 1927. у Београду. Четири разреда основне школе завршио је 1938. године, а осам година реалне гимназије 1946. Студије је започео у Прагу, да би их наставио 1948. године на Машинском факултету, Ваздухопловном одсеку у Београду, где је дипломирао 1955. године. Докторат техничких наука из подручја машина за обраду деформисањем стекао је на Машинском факултету Универзитета у Нишу, 1972. године. У предузећу “Соко” у Мостару запошљава се 1956. године, где ради до 1961. године на пословима пројектовања ваздухоплова и на технологијама производње авиона. У том периоду је учествовао, прво у пројектовању, а затим и изради прототипова домаћег авиона Ратног ваздухопловства Југославије “Галеб”, као статичар и главни инжењер прототипа. Од 1961. до 1963. године ради у предузећу “Крушик” у Ваљеву у наменској производњи као водећи конструктор. Од 1963. до 1966. године ради у Фабрици машина “Иво Лола Рибар” у Железнику, и то у Пројектантском бироу као саветник-пројектант на пројектовању машина за обраду материјала деформисањем. Значајни пројекти из тог времена су му: пројекат фамилије ексцентарских преса са унифицираним погонским механизмом, који је реализован на претходно постављеним оригиналним теоријским основама унификације погонског система машина за обраду материјала деформисањем и пројекат фабрике за израду плоча од иверице, чија је хидраулична преса за оплемењавање, такође, пројектована по оригиналној методи прорачуна проф. Поповића која обезбеђује најмање могуће еластичне деформације радног стола при раду машине.

Октобра месеца 1966. године изабран је за наставника у звању доцента на Машинском одсеку Техничког факултета Универзитета у Нишу за предмет “Машинска обрада и машине алатке”, 1971. године за ванредног и 1975. године за редовног професора. 1974. године изабран је прво за ванредног, а 1975. године за редовног професора на Шумарском факултету у Београду.

Професора Поповића одликује обилан и свеобухватан животни опус од десет година рада у индустријској оперативи на одговорним и креативним задацима и надаље у високошколској настави и у научном и научно-истраживачком раду, при чему - и у овом другом периоду - остаје непрекидно, веома тесно и плодно, везан са индустријом и производњом. По доласку на факултет у Нишу основао је и креирао смер и Катедру за производно машинство, оријентисану на обраду материјала деформисањем са двема лабораторијама и то за машинску обраду и машине алатке и за машинске материјале, чији је био шеф од основања Катедре па до пензионисања. Као шеф Катедре, проф. Поповић је посебну пажњу посветио школовању младог научног кадра., па је неоспорна чињеница да Катедра за производно машинство Машинског факултета Универзитета у Нишу, већ пар деценија представља најјачу групацију кадровских и других потенцијала за област средстава и метода обраде материјала деформисањем, како некадашње Југославије тако и ове сужених граница. Слободно се може рећи да проф. Поповића истиче и карактеризира његов изузетан рад на образовању стручног и научног подмладка из области обраде деформисањем - по чему Машински факултет у Нишу представља својеврсну школу у овој интересантној - како за науку, тако и за праксу - области. Исто тако, мора се истаћи и његов значајан удео - и не мали допринос - у школовању научног кадра и формирању додипломске и последипломске наставе из области пластичног преобликовања материјала у Новом Саду, Мостару, Бања Луци, Подгорици и Крагујевцу.

Перманентна научна верификација проф. Поповића пред домаћом и иностраном научном и стручном јавношћу исказана је у cca 180 публикованих радов ау јавним научно-стручним публикацијама у земљи и иностранству, при чему је више десетина његових библиографских јединица цитирано у књигама и публикованим радовима домаћих и иностраних аутора. Научни радови проф. Поповића представљају истакнуте и запажене студије и научне доприносе -нарочито из домена машина и нових технологија обраде деформисањем - те чине значајан допринос научној мисли и области производног машинства. Од интереса је истаћи његов опус оригиналних резултата истраживања: први у свету открива појаве динамичких оптерећења на машинама статичког дејства (пресама) у специфичним случајевима технологија обраде материјала деформисањем, што је утицало на развој и примену нових метода испитивања ових врста машина, као и теоријско и практично разрешење појава штетних феномена у раду машина статичког дејства за пластично преобликовање материјала. Други, ништа мање значајан опус чине радови произашли као резултат његових истраживања - којима је посветио значајну пажњу - у домену екологизације производних технологија, односно тражењу технолошких процеса што приближнијих производним процесима. Проф. Предраг Поповић је својим дугогодишњим радом дао запажени и висок научни допринос области обраде материјала деформисањем - том значајном делу производног машинства - успевши при томе да обједини рад у струци, науци и обуци стручних и научних кадрова, израдом 23 одбрањене докторске дисертације, чиме његови резултати имају високу друштвену вредност. Био је члан у органима управљања Факултета и Универзитета у Нишу од чега се истичу:први декан Машинског факултета у Нишу у периоду 1971-1973 године, председник Савета МФ у Нишу у периоду 1973-1975. године и 2004-2006. године.

PREDRAG POPOVIĆ, Honorary Member – adviser of AESSM from 2004, born on November 11, 1927 in Belgrade. The four grades of elementary school completed in 1938, and the eight years of real gymnasium in 1946. He started his studies in Prague, to continue them in 1948 at the Faculty of Mechanical Engineering, Department of Aeronautics, in Belgrade, where he graduated in 1955. The Ph.D. in technical sciences in the field of machines for processing by deforming was earned at Mechanical Engineering Faculty, University of Nis, in 1972. In 1956 he became an employee of “Soko” Company in Mostar, where he worked to 1961 on design of aircrafts and airplane manufacture technologies. In this period, he participated in the design and making of prototypes of the domestic war airplane “Galeb”, as the prototype’s statistician and main engineer. From 1961 to 1963 he worked in “Krusik” Company in Valjevo in custom manufacture as the head designer. From 1963 to 1966 he worked in Machine Factory “Ivo Lola Ribar” in Zeleznik (in its designing office) as a consulting engineer for machines for processing by deforming. His most important projects from this period are: the project for a family of eccentric presses with a unified driving mechanism, which was realized on the previously set original theoretical grounds of unifying driving systems in machines for processing by deforming, and the project of a factory for chip board manufacture, whose hydraulic press for refinement was also designed on the basis of professor Popović’s original method of calculation, which enables minimal elastic deformations of the desk during machine operation.

In October 1966, he became an assistant professor at the Department of Mechanical Engineering of Faculty of Technical Sciences, University of Nis, teaching the subject “Machining and Tool Machines”, in 1971 he became an associate, and in 1975 a full professor. In 1974 he became an associate, and in 1975 a full professor at Faculty of Forestry in Belgrade.

Professor Popović has ten years of experience of working as an executive in industry on responsible and creative tasks, and then as an academic teacher and in scientific and research tasks; in the latter period, he still remained tightly and fruitfully related to industry and manufacture.

When he came to the Faculty in Nis, he founded Chair for Manufacturing Engineering, oriented towards processing of materials by deforming, with two laboratories: Laboratory for machining and tool machines, and Laboratory for machine materials, whose head he was since the foundation of the Chair until he retired. As Head of the Chair, professor Popović was especially dedicated to the education of young scientists. It can be freely said that professor Popović stands out for his remarkable work on educating young experts and scientists in the field of processing by deforming. In this respect, the Faculty of Mechanical Engineering in Nis represents, so to speak, a school for this field, which is of interest both theoretically and practically. It must also be said that he significantly contributed to the education of scientific personnel and the founding of postgraduate education in the field of plastic reshaping of materials in Novi Sad, Mostar, Banja Luka, Podgorica, and Kragujevac.

Permanent scientific verification of professor Popovic, both in our country and abroad, is expressed through about 180 published papers in scientific-technical publications, whereby quite a few of his bibliographical units have been quoted in books and published papers by domestic and foreign authors. Professor Popovic’s scientific papers represent noteworthy studies and scientific contributions, especially in the field of machines and new technologies for processing by deforming, so that they have significantly contributed to the scientific thought and the field of manufacturing engineering. It is also of interest to mention his original research results: he was the first one in the world to discover the occurrence of dynamic loads in machines with static effect (presses) in specific instances of technologies for material processing by deforming, which affected the development and application of new methods for examining this type of machines, as well as theoretical and practical solving of the occurrence of harmful phenomena in the operation of machines with static effect for plastic reshaping of materials. Another, and not less significant contributions are the papers resulting from his research in the domain of ecologizing manufacturing technologies, i.e. finding the most suitable manufacturing processes for given manufacturing processes. Through his year-long work, professor Predrag Popovic has given a significant scientific contribution to the field of material processing by deforming, which is an important part of manufacturing engineering, whereby he has managed to summarize his activities in practice, science, and the education of scientific personnel, through 23 Ph.D. theses, which indicates the high value his results have to the society. He was a member of the management organs of Faculties and the University in Nis, the most prominent of which are: the first Dean of Mechanical Engineering Faculty in Nis (from 1971 to 1973), President of the Board of Mechanical Engineering Faculty in Nis, from 1973 to 1975, and from 2004 to 2006.