ВЛАДИМИР
ЗЕЉКОВИЋ, дописни
члан АИНС од 2004.
године,
рођен је 24.
јула 1946. године,
у месту
Трубар - општина
Дрвар, БиХ, од
оца Илије и
мајке
Ковиљка
(рођене Шобот).
Завршио је
Машински
факултете
Универзитета
у Београду,
смер „Аерокосмотехника“. Магистарске студије похађао је
1974-75. године,
област „Reliability Engineering“
in the Aerospace and Mechanical Engineering Department, The University of Arizona, USA и
магистрирао
децембра 1975.
године.
Докторирао
је 1981. године на
Ваздухопловном
одсеку Машинског
факултета
Универзитета
у Београду са
темом „Утицај
аеродинамичког
оптерећења
хоризонталног
репа на
стабилност
хидрауличког
покретача и
динамику
авиона“.
По завршетку студија, запослио се у ВАЗДУХОПЛОВНОТЕХНИЧКОМ ИНСТИТУТУ - Жарково (сада ВТИ Војске Србије), и то на пројектовању и испитивању примарних (механичких) команди лета авиона ОРАО и Г-4 Супергалеб. Године 1976. прелази у новооформљено Одељење за аутоматско управљање авионима. Учествује у пројекту и реализацији система аутоматског управљања авионом ОРАО. Године 1981. постављен је за начелника Одељења за аутоматско управљање авионима, а 1985. године прелази и руководи штабом задуженим за техничко решење надзвучног авиона. У оквиру овог штаба сарађује са енглеском ваздухопловном фирмом BAe. Затим, у периоду новембар 1985 – јун 1986. године ради у француској фирми Marcel Dessault, руководи заједничким тимом састављеним од југословенских и француских стручњака који су радили на идејном пројекту надзвучног авиона. За руководиоца развоја беспилотне летелице постављен је 1990. године. Био је начелник Сектора за Ваздухоплове у Војнотехничком институту у периоду 1991-95. године.
Новембра 1995. године прелази у ЛОЛА Инстиут, Београд, на место саветника директора за проблематику поузданости. Од априла 1996. године до јуна 1997. године био је директор развоја Ваздухопловне индустрије ЛОЛА УТВА. Основни део посла је био посвећен освајању производње делова израелског двомотормог путничког авиона GALAXY. Сада ради у Институту техничких наука Српске академије наука и уметности.
У оквиру реализације развојних пројеката сарађивао је са више познатих светских фирми из области ваздухопловства (BAe, Marconi i DOWTY BP, UK; Marcel Desault, France; INCAREST, Rumunija). Обавио је више студијских путовања и посета светским ваздухопловним фирмама (УК, Француска, Италија, Израел, Иран, Грчка, Чешка, Бугарска).
У звање научни саветник изабран је 11.12.2002. године на Техничком факултету у Чачку. Уучествовао у реалзацији и вођењу више пројеката Министарства за науку Републике Србије.
Др Владимир Зељковић објавио је као аутор или коаутор преко140 радова, и пет монографија:Зељковић, В., Максимовић, С., : Прорачун поузданости механичких елемената и конструкција, ЛОЛА Институт, 1998.; Зељковић, В., Драгановић, Љ., : Динамика и аутоматско управљање брода, ЛОЛА Институт, 1999; Зељковић, В.,: Поузданост у пракси, ЛОЛА Институт, 2000.; Зељковић, В., Папић, Љ., : Тестирање поузданости, ЛОЛА Институт, 2001 ; Владимир Зељковић: МАТЕМАТИЧКА АНАЛИЗА ЗАКОНИТОСТИ СИНТЕРОВАЊА РЕАЛНИХ МАТЕРИЈАЛА, Институт техничких наука САНУ, 2007
Учествовао је у реализацији и водио више ваздухопловних програма, који су ушли у серијску производњу: СИСТЕМА АУТОМАТСКОГ УПРАВЉАЊА АВИОНА 'ОРАО', у периоду 1976-1982. године; ПРИМАРНЕ КОМАНДЕ ЛЕТА АВИОНА 'ОРАО' (КОМАНДА ПРОПИЊАЊА И ВАЉАЊА), у периоду 1971-1974. године; ПРИМАРНЕ КОМАНДЕ ЛЕТА АВИОНА 'Г-4 СУПЕРГАЛЕБ', у периоду 1978-1981. године. Најзначајније остварење је РАЗВОЈ ЕЛЕКТРИЧНЕ КОМАНДЕ ПРАВЦА АВИОНА ОРАО – FBW (Fly By Wire). 1983-1985. година. Др Владимир Зељковић био је руководилац развоја читавог пројекта (носилац развоја био је ВТИ РВ и ПВО). Пројекат је био технолошки скок у функцији припреме за развој ваздухопловне индустрије. Развој је обухватао пројекат, реализацију компонената, лабораторијска испитивања компонената и система, уградњу електричне команде у авион, испитивања на земљи и у лету. Први лет је обављен 13. децембра 1984, што је уједно представљало и први лет са електричним командама код нас, после чега су обављена комплетна летна испитивања. Техничко решење се састојало из четвороструког електричног система (четворострук давач помераја педала, четри аналогна рачунара, четворострук линеарни мотор на бази ретких земаља као први степен поктерача командне површине и троструког паралелног електро напајања), троструког хидрауличког покретача (паралелан плус stand-by хидраулички систем), систем мониторинга са логиком одлучивања, као и део приказивања стања пилоту и управљања системом. Пројекат је рађен по принципима поузданости са захтевом за безбедност од 1x10-7 катастрофалних отказа/сату лета.
VLADIMIR ZELJKOVIĆ, corresponding member of AESS from 2004., was born on June 24, 1946 in Trubar, Municipality of Drvar, Bosnia Herzegovina to his father Ilija and mother Koviljka (nee Šobot). He graduated on the Faculty of Mechanical Engineering of the Belgrade University, “Aerospace Engineering Department”. He attended his studies for master’s degree during 1974-75 in the field of “Reliability Engineering” at the Aerospace and Mechanical Engineering Department of the University of Arizona, USA and won his master’s degree in December 1975. He earned his doctoral degree in 1981 at the Aerospace Engineering Department of the Belgrade Faculty of Mechanical Engineering with a paper on the subject of “The Effect of Horizontal Tail Aerodynamic Loads to the Hydraulic Power Actuator and Aircraft Stability”.
After completing his studies he started working in the AERONAUTICAL INSTITUTE in Žarkovo (now VTI of the Army of Serbia). In the beginning he worked on the design and testing of primary (mechanical) flight control system of the aircrafts ORAO and G-4 Supergaleb. In 1976 he transferred to a newly formed department “Automatic Flight Control System of the Aircrafts”. He participated in the project and implementation of the automatic flight control system of ORAO aircraft. In 1981 he was appointed Head of the Department for Automatic Flight Control System of the Aircrafts and in 1985 took over the management of headquarters in charge of technical design of Supersonic Aircraft. Within this Headquarters he cooperated with an English aircraft firm BAe. After that, from November 1985 to June 1986 he worked at French firm Marcel Dessault and was in charge of a joint team of Yugoslav and French experts working on the general design of Supersonic Aircraft. In 1990 he was appointed Chief of the development of unmanned aircraft. He was Head of the Aircraft Sector in the Military-Technical Institute from 1991 to 1995.
In November 1995 he transferred to LOLA Institute in Belgrade as Director’s Advisor for Reliability Issues. From April 1996 to June 1997, he was leading the Department for Development in UTVA Aircraft Industry, Pancevo. The main objective of the Department was the establishment of technology and elements production for Izrael twin jet passenger’s aircraft GALAXY. Now, Vladimir Zeljković Ph.D. is working in the Institute of Technical Sciences of the Serbian Academy of Sciences and Arts.
In the scope of programs development, Vladimir Zeljković, Ph.D., cooperated with many well recognized world firms in the aeronautical field (BAe, Marconi and DOWTY BP, UK; Marcel Dessault, France; INCAREST, Romania). He made several study tours and visits to world aerospace firms in UK, France, Italy, Israel, Iran, Greece, Czech Republic, and Bulgaria.
He was elected Research Counsellor of the Engineering Faculty in Čačak on December 11, 2002. Vladimir Zeljković Ph.D. participated in the implementation of many projects of the Ministry for Science of the Republic of Serbia.
Vladimir Zeljković Ph.D. published as the author or co-author more than 140 papers, and five MONOGRAPHS:Zeljković, V., Maksimović, S.: RELIABILITY CALCULATION OF MECHANICAL COMPONENTS AND STRUCTURE, LOLA Institute, 1998. (In Serbian) ;Zeljković, V., Draganović, Lj. SHIP DYNAMIC AND AUTOMATIC CONTROL, LOLA Institute, 1999. (In Serbian); Zeljković, V.: 'RELIABILITY IN PRACTICE', LOLA Institute, 2000. (In Serbian); Zeljković, V., Papić, Lj.: RELIABILITY TESTING, LOLA Institute, 2001, (In Serbian); Zeljković, V., MATHEMATICAL ANALYSIS OF INTERING LAWS OF REAL MATERIALS, Institute of Technical Sciences of the Serbian Academy of Sciences and Arts, 2007. (In Serbian).
Vladimir Zeljković was participating and leading some aeronautical projects: AUTOMATIC FLIGHT CONTROL SYSTEM OF ORAO AIRCRAFT. 1976 TO 1982; PRIMARY FLIGHT COMMANDS OF “ORAO” AIRCRAFT (pitch and roll command) 1971 to 1974; PRIMARY FLIGHT COMMANDS FOR “G-4 SUPERGALEB” AIRCRAFT, 1978 to 1981.
The most important engineering achievement is DEVELOPMENT OF FLY BY WIRE (DIRECTIONAL CONTROL) OF ORAO AIRPLANE – FBW, 1983 to 1985. Vladimir Zeljković Ph.D. was the leader of the development of the entire project (VTI). The project represented a technological leap. The development included the project, components production, laboratory testing of components and the system, fitting of electrical command into the aircraft, ground testing and flight testing. The first flight was made on December 13, 1984 and at the same time represented the first flight with electrical commands in our country, which was followed by complete flight testing. The technical solution included quadruple electrical system (quadruple sensor of pedal movement, four analogous computers, quadruple linear actuator on the basis of rare earth as first stage of command surface actuator and triple parallel electrical power supply), triple hydraulic supply (parallel plus stand-by hydraulics system), system monitoring with decision-making logics (majority voting), as well as system presentation to the pilot and system control. The project was elaborated on the principle of reliability with safety requirement of 1 x 10-7 catastrophic failures/flight hour.